Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Истражују зашто српско друштво не ослушкује промену приступа Европских држава у промоцији хомосексуализма. Парадокс је да истополне заједнице подстиче наша земља, која је демографски угрожена.
Историјски је незабележено да хомосексуализам подстичу друштва попут Србије, која су демографски угрожена – каже др Миша Ђурковић из Института за европске студије, а који је објавио истраживање „Хомосексуализам и популарна култура“.
– Природни инстинкт за одржањем угрожених нација сугерисао би управо обрнуто: промоцију хетеросексуалне породице и политике рађања – упозорава Ђурковић. – А у Србији се ниоткуда појављује и најава легализације хомосексуалних бракова.
Иначе, постоји низ примера из историје да су неке заједнице плански промовисале и подстицале хомосексуално понашање, али да би смањиле популацију кад, на пример, није било довољно хране, или кад је нека територија била пренасељена, наводи Ђурковић.
Као објаву почетка „кочења“ на Западу он наводи да су 2010. због смањења европских нација, која се одрекла породичних вредности, и демографског бума имиграната из исламског света, шефови три најмоћније европске земље – Немачке, Француске и Велике Британије јавно прокламовали „крај мултикултурализма“.
– Данас су бели Енглези постали мањина у Лондону, што објашњава предлог британског министра правде да се шеријат интегрише у правни систем земље. Седам милиона муслимана у Француској су затворен систем који не жели да се интегрише.
У Немачкој се одлаже попис, јер се сумња да је номинална четири милиона Турака реално – седам милиона.
Зато традиционална „бела Европа“ протестује против агресивне пропаганде хомосексуалности – закључује др Миша Ђурковић.
Он указује да је питање јавног третмана и испољавања хомосексуализма у последњих неколико година постало једно од најзапаљивијих и у Србији.
– Најважнији задатак за озбиљне истраживаче јесте како се феномен пропаганде хомосексуализма шири и злоупотребљава као политичко оружје и како са приче о људским правима прећи на питање његовог стварног учинка. Овде није реч само о декриминализацији хомосексуализма, већ о његовом свеопштем, агресивном пропагирању као моделу друштвено пожељног понашања које би у крајњем случају требало да у сваком појединцу „пробуди његову скривену хомосексуалну страну“ – упозорава Ђурковић.
Политичари намећу хомосексуализам
Бурне реакције против легализације хомосексуалних бракова у Француској, Пољској и Хрватској указују да политичке елите намећу већини нешто што она не жели.
– Ширење хомосексуализма као идеологије спроводи се преко различитих механизама, који укључују правосуђе, законодавство, међународне мреже фондација и невладиних организација, лобирање заинтересованих компанија.
Наша земља је пре неколико година била принуђена да законодавство „усклади“ са европским нормама тако што је усвојила ригидни антидискриминациони закон којим су заправо дискриминисани припадници традиционалних верских заједница – каже др Ђурковић.
