Прочитај ми чланакНакон што је у Новом Саду сазидао зграде свуда где се ашов могао забити, укључујући и зелене површине и локације претходно срушених споменика културе, компанија “Галенс” свој урбанистички поход наставља у Београду. Према тврдњама Странке слободе и правде, компанија која слови за омиљеног СНС инвеститора, сада финансира план детаљне регулације на подручју Врачара и Вождовца.
„‘Галенс’ групација из Новог Сада, која се доводи у блиску везу са (српским чланом Председништва Босне и Херцеговине Милорадом) Додиком и тренутном влашћу, има намеру да гради вишеспратнице и у Београду, на Врачару. Наиме, иста групација је финансирала план детаљне регулације на подручју Врачара и Вождовца. Тим планом је предвиђено уместо око 9.000 метара квадратних, сагради укупно 18.785 метара квадратних простора“, навели су из београдског одбора ССП.
Према наводима ССП, и београдска власт је са “Галенсом” спремна да сарађује по моделу новосадских колега, које су за потребе овог инвеститора мењале урбанистичке планове као сличице.
„Део простора који овај план регулише ужива статус претходно заштићене целине Источног Врачара, па је вероватно идеја да се план што пре спроведе, пре него што дође до заштите и овог дела Врачара“, наводе из ССП, појашњавајући чему журба Горана Весића за убрзавање овог плана, којим је планирано увећање броја станова са 541 на 643.
Новосадска искуства са овом компанијом у комбинацији са љубазношћу градске власти, показала су да се планови и у ходу могу мењати, посебно по броју спратности.
Најфлагрантнији пример да прописи за “Галенс” не важе је Пупинова палата у центру Новог Сада, која је са примарних и по плану прописаних 18.000 , скочила на 43.000 квадратних метара, а уместо дозвољених шест, напрасно “израсла” у солитер од 14 спратова.
Из истог разлога, Београђани са правом већ сада могу да се забрину и за будући изглед Врачара и као заштићене целине.
Наиме, један од првих већих неимарских подухвата “Галенса” у Новом Саду никао је управо на локацији споменика културе, новосадских тршчара.
Проблем око заштите градоначелник Новог Сада Милош Вучевић је решио врло једноставно – издејствовао је да она буде укинута и тиме ваљда постао први градоначелник који је срушио најстарије објекте у граду на чијем је челу. Уместо заштићених тршчара, првих насеобина из којих је настао данашњи Нови Сад, град је добио Галенсов “Краљев парк”, комплекс зграда
које су такође, током радова, волшебно порасле за пет спратова више од дозвољеног.
Због ове компаније Град Нови Сад је срушио и остатке последње јерменске цркве у Србији, а некадашњи паркови и зелене површине су преко ноћи постајали градилишта омиљеног инвеститора.
Данас, када је Нови Сад остао без споменика културе и зелених површина и постао премали за апетите власти и инвеститора,
сасвим је логично зашто ова приватна компанија финансира план детаљне регулације Врачара и Вождовца.
Мада, судећи по већ виђеном, барем када је Галнес у питању, планови и прописи се доносе про форме и из једног разлога – да би се кршили.
