Прочитај ми чланакФранцуски председник Емануел Макрон можда ни сам није знао шта је покренуо када је у фебруару рекао да се не може искључити слање војних снага у Украјину, оцењује портал Политико.
Иако је та његова изјава изазвала констернацију међу западним партнерима, пала је на плодно тло првенствено у Балтичким земљама, које су, заједно с Пољском, најгласније упозоравале на опасност која вреба из Кремља.
Убрзо након тога, британски шеф дипломације изјавио је да Украјина има право да се брани када је говорио о оружју које је Кијеву испоручио Лондон, што је најпре било протумачено као дозвола да украјинске снаге могу да донирано британско оружје, попут пројектила великог домета Сторм шедоу, користе за нападе на руском тлу.
Реакција Кремља била је вежба распоређивања тактичког нуклеарног оружја, а све је завршило америчким гажењем руске „црвене линије“, када је председник САД допустио Кијеву да користи америчко оружје за нападе на руску територију, али у ограниченом обиму.
Такође, Ројтерс је недавно пренео и речи анонимних дипломатских извора према којима би Француска ускоро могла да пошаље војне инструкторе у Украјину.
Одговорио је руски шеф дипломације Сергеј Лавров, који је у уторак изјавио да би сваки француски војни инструктор у Украјини био легитимна мета за руске оружане снаге те изразио уверење да су француски инструктори већ на украјинској територији.
Макронова канцеларија међутим није коментарисала реакције из Кремља, а француски председник последњих месеци све је оштрији по питању европских одбрамбених питања,а чак је поручио И да би Европа могла да умре уколико не буде имала снажнију и интегрисанију одбрану.
У међувремену, Француска је наставила са својим појачаним одбрамбеним позиционирањем у склопу НАТО-а, посебно када су у питању морнаричке снаге. Од избијања рата у Украјини, Париз је све више исказивао спремност да се снажније укључи у војна деловања НАТО-а.
Мисија „Акила“ у Средоземном мору за француску је морнарицу по много чему представљала прве кораке у том смеру. По први пут њихов носач авиона „Шарл Дегол“ на нуклеарни погон, који опслужује до 2.000 морнара и који може да превали 1000 миља дневно, дошао је под оперативну контролу НАТО-а.
Такође по први пут, француски борбени авиониц „Рафал Марин“ летели су од Јонског до Балтичког мора, што значи шест сати и 4.000 преваљених километара преко неба Европе.
Мисија „Акила“ заправо је требало да пошаље поруку Русији да је Француска спремна, оцењује Политико.
Такође, Париз, који је до рата у Украјини своје војне маневре везивао за бивше француске колоније у Африци, сада настоји да у НАТО-у преузме вођства у операцијама борбене групе тог савеза у Румунији.
Пре почетка инвазије 2022. године, француска ударна група носача авиона могла је да доплови до Кипра, а да ни у једном тренутку не наиђе на руске бродове. Али, сада се француски ратни бродови почињу припремати за сусрете с руским бродовима већ у Месинском мореузу, морском пролазу између Сицилије и Италије, који спаја Јонско и Тиренско море.
„Руси парадирају по целом Медитерану. Знамо да су ту. Ми гледамо њих, а они нас“, рекао је за Политило поручник Александр Дугуај, официр за везу канадске морнарице у склопу француске ударне групе носача.
