Pročitaj mi članak
Представници Повереништва Покрета Двери у Зрењанину су данас око 9 часова градоначелнику Зрењанина Чедомиру Јањићу и Преседнику Скупштине града, Радовану Булајићу упутили захтев за доношење одлуке о забрани постављања пловних и плутајућих објеката на свим затвореним језерима у граду у наредних 100 (сто) година.
За то имамо гомилу разлога од којих су три најважнија: еколошки проблем, проблем реда и проблем тзв. ‘јефтине забаве’. Нећемо се овом приликом бавити питањем како је дошло до тога да први ‘кандидат’ за власника сплава буде кум горепоменутог Председника Скупштине, и како се десило да, иако поменути објекти нису предвиђени урбанистичким планом, скупштинска већина изгласа ову одлуку.
Нећемо ни о томе да смо месецима добијали информације да ће, сада већ бивши градоначелник, бити смењен управо због тога што се противио спровођењу одлука неке сиве еминенције, са којима се није слагао, и да ће на његово место бити постављен неко кооперативнији. О томе нека размисле наши суграђани када поново добију прилику да бирају своје представнике у локалној скупштини.
Познато је да су код нас сплавови синоним за забаву најниже врсте, криминал и малолетничку проституцију. Наравно, на самом почетку све је то било врло бенигно. То су били плутајући објекти, о којима је, на врло леп начин, писао наш покојни писац Момо Капор, на којима су стари аласи окупљали своје пријатеље, припремајући им рибље специјалитете.
Деведесетих година прошлог века (од којих данашњи представници власти толико желе да побегну), падом морала и стварањем идеала ‘лаког живота’ они постају центри тзв. Турбо-фолк културе. Економско пропадање након 5. октобра довело је до тога да се Београд у понудама страних туристичких агенција представља као град јефтиног провода, а сплавови као места која се морају посетити.
Преведено на наш језик, то је значило провод за неколико десетина евра и још толико за младу, врло често и малолетну девојку. Да ли то градски челници желе и нашем граду? Ако вам све ово делује прејако, питајте о томе своје познанике и пријатеље који раде као таксисти. У возила им улазе девојке од 16-17 година, а често и млађе, пристојно обучене. Из ранаца ваде другу гардеробу и у возилу се преолаче, да би из возила изашле обучене као проститутке које имамо прилике да видимо у америчким криминалистичким серијама у вечерњим сатима на нашим телевизијама. О томе како изгледају, како се понашају и шта причају када се враћају из провода, о томе ни таксисти не желе да говоре. Наравно, многи ће рећи да се за наш град планирају мирни локали на води, али ко нам гарантује да се они, логиком тржишта и боље зараде, неће претворити у ово о чему причамо, као што су се многи, у почетку пристојни локали, претворили у такозване фолкотеке.
Други важан проблем је еколошка безбедност. У питању је затворена водена површина у којој ће се задржати све што се у њу проспе или баци. Довољно је погледати изглед нашег града и замислити гомилу опушака, празних кутија од цигарета и друге амбалаже у води. И ко нам гарантује техничку исправност таквих објеката? Да ли да верујемо градским челницима којима се урушавају зграде у најстрожем центру града, и који нису способни да нам обезбеде здраву пијаћу воду, да ће овај посао обављати квалитетно?
А посебно питање је близина неколико школа, као и насеља са нехолико хиљада становника које нико није питао за мишљење. И поред противљења мештана, градски челници остају при своме, чиме само показују да су ту само да би спроводили одлуке неких појединаца а не бирача.
Због тога је градским челницима поднет овај предлог, чиме је интезивирана борба против самовоље појединаца, и пружена подршка појединцима, групама и организацијама које желе да заштите свој град, што је још један вид борбе за начело да је глас народа – глас Бога.
У Зрењанину у име Покрета Двери (уочи Петровдана)
Повереништво Зрењанин
11. јула 2014.
Милан Шљапић
