Pročitaj mi članakKoliko je ljudi u Srbiji zaista umrlo od koronavirusa, a koliko njih država zvanično priznaje kao žrtve virusa? Kako naša statistika broji žrtve i da li i Srbija doteruje te podatke, za šta je svojevremeno naš predsednik optuživao neke druge evropske zemlje, kad su imali manji broj zaraženih nego Srbije?
Неповерење у званичну статистику, које је некако тињало у позадини свих дешавања током пандемије и у њему се више причало по кулоарима, експлодирало је пошто је истраживачка мрежа БИРН објавила да се у бази информационог система Цовид19 налази подаци да су од 19. марта до 1. јуна од корона умрла 632 пацијената, што је за 388 више од званично саопштеног броја за тај период, који износи 244.
Подсетимо се шта је било на почетку:
“Пријављујемо сваку смрт и рачунамо да је од короне, а не од инфаркта миокарда. Корона је свакако убрзала тај инфаркт. Неке земље то не рачунају, али нећемо да се мешамо у то како други раде”, рекао је Вучић 27. марта, када се епидемија распламсавала. На тој конференцији за медије заједно са Вучићем били су и Ана Брнабић, али и др Горан Стевановић, директор Инфективне клинике у Београду.
Слично је Вучић говорио и у наредним месецима.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 24, 2020
Тако, 25. априла, Вучић је, говорећи да нема разлога да се крију бројеви умрлих ни оболелих, чак рекао да “ми имамо људе који нису прошли тест, а мислимо да је корона узрок смрти”.
И у мају је председник критиковао поједине земље како прикривају и дотерују статистику о епидемије, тако да, уколико пацијент има и друга обољења, не наводе коронавирус као основни узрок смрти.
“Ми нећемо да кријемо, као што то неки други раде. Ми ћемо још више да тестирамо људи, јер када не тестирате, онда немате ни ко да умре, онда пријављујете да је умро ко зна од чега. Ми нећемо да се стидимо, и нећемо да кријемо од наших људи, јер хоћемо да лечимо људе, а не да нам људи умиру”, рекао је Вучић 1. маја.
А након открића БИРН-а да је држава крила број умрлих и заражених, Вучић се “сакрио” иза Кризног штаба – рекао је да “верује владином Кризном штабу који саопштава те податке”:
“Прво су ме, на почетку, нападали да повећамо број умрлих од короне јер ти људи заправо умиру од срчаног удара и других болести. Сад су окренули причу”, рекао је Вучић новинарима јуче.
Међутим чланови Кризног штаба који су коментарисали ове информације претходних дана говоре другачије од онога што је причао Вучић.
Њихов став се укратко може сажети да свако ко је умро претходних месеци у Србији, а имао је позитиван тест на коронавирус, не мора да буде жртва заразе.
Имунолог Срђа Јанковић, члан Кризног штаба, уз ограду да нема увид у базу података, из које је БИРН објавио податке, истиче да број особа које су биле позитивне и преминуле су у претходном периоду не мора нужно да се слаже са званичним бројем жртава короне.
“Као што је више пута било речено, није свака преминула особа с позитивним налазом самим тим и преминула услед ЦОВИД-19. Смртни исход ЦОВИД-19 подразумева да су клиничке манифестације или компликације инфекције коронавирусом битно или пресудно допринеле смртном исходу. Особе које преминуле од своје основне болести, независно од тога што су инфициране вирусом, не убрајају се у жртве ЦОВИД-19. Другим речима, поред позитивног налаза тестирања на ЦОВИД-19, потребно је и да ток болести одговара ЦОВИД-19 да би се смртни исход приписао ЦОВИД-19”, навео је Јанковић.
Дариа Кисић Тепавчевић, заменица директора Института Батут, додаје да постоји медицинска документација за сваког појединачног пацијента шта је био директни, а шта непосредни узрок смрти.
“За све болести постоји таква методологија, ми је пратимо и у обавези смо да све пријављујемо Светској здравственој организацији, што редовно и чинимо”, истиче.
Међутим, једног медицинског лаика, какав је просечни грађанин Србије, све ово додатно збуњује. Шта ако се један дијабетичар или хронични срчани болесник зарази короном, добије повишену температуру, и због тога се активирају његове хроничне болести, од којих страда? Да ли је он за званичну статистику жртва короне или не? Ко може да зна колико би још живео да није био позитиван?
Светска здравствена организација смрт због короне дефинише као “смрт која настаје код клинички компатибилне болести, у вероватном или потврђеном случају ЦОВИД-19, осим ако не постоји јасна алтернатива узроку смрти који се не може повезати са болешц́у ЦОВИД-а (попут трауме)”.
У тој дефиницији се такође наводи да “не би требало да постоји период од потпуни опоравак од ове инфекције” и саме смрти. Такође се истиче да се смрт због ЦОВИД-19 не може приписати другој болести, на пример канцеру и да треба да се рачуна независно од постојец́их стања за која се сумња да су покренула тешки ток заразе короном.
То је питање посебно значајно кад се сетимо да је зараза на велика врата у априлу ушла у дом старих у Нишу, када је више од 140 корисника те установе пребачено у Клинички центар. То су претежно били људи са неким попратним хроничним болестима, али из Ниша није било много информација о њиховом стању и евентуалним фаталним исходима.
Новинари “Јужних вести” су данима покушавали да дођу до детаља о њиховом стању, а без одговора су остала и питања на конференцијама Кризног штаба у Београду о томе “колико је људи из дома старих у Нишу умрло током короне и од других болести”.
Убрзо после тих питања, сам председник Вучић се у једном од својих медијских наступа признао да је протекла ноћ по броју смртних случајева од инфекције корона вирусом била “једна од најтежих” и то пре свега због оног што се десило у Геронтолошком центру у Нишу.
“Сваког дана имате бар један, два, три или четири смртна случаја из Геронтолошког центра у Нишу, то ће нажалост бити случај и у данима који долазе”, навео је тада Вучић.
Међутим, јавност ни тада није сазнала да ли је и колико људи из тог старачком дома умрло у то периоду од других болести.
После БИРН-обе објаве, све су чешћи гласови, још увек незванични који упозоравају на недоследност наше статистике.
Тако извори листа Данаса у нишком Клиничком објављују да је рецимо на Клиници за анестезију и интензивну терапију, која иначе збрињава и најтеже ковид пацијенте, од 15. до 19. јуна преминуло петоро пацијената из Ниша, Лесковца и Лебана, од којих њих троје 19. Јуна. Да подсетимо, тих дана, конкретно од 13. јуна, званична статистика на државном нивоу показивала по једног преминулог од короне дневно, па и тог конкретног 19. јуна.
Епидемиолог Зоран Радовановић, који је једини покушавао и раније да укаже на пропусте у примени мера, више пута је истицао и проблем статистике.
“Ти подаци су иначе посебан скандал, то су бројеви који се никада нису слагали, колико је то апсурдно, да бројеви које сабирате не слажу се. И циљ је био да се не зна права истина. А Батут је кровна установа здравља у Србији. Као да је био додати бахати приступ – лажемо, па шта? Јасно је било да ти подаци нису тачни”, закључује Радовановић.
