Pročitaj mi članak„Mlatarali su skraćenim prstima koji služe samo za prodaju semenki a koji kao simbolizuju neke orliće, ali će im ta krila vrlo brzo biti skresana. I za sve to su kažnjeni s pet hiljada evra. Dobro nama nisu uzeli tri boda“
Није тешко доћи до Душана Савића, увек је расположен да поприча с вама кад га сретнете у граду и увек ће вам одговорити на телефонски позив, само што није тако лак на давању изјава. Не воли да се експонира и дели своје мишљење с другима, вероватно због тога да касније не би морао да објашњава шта је заиста мислио. А данас је много оних који баш не умеју на кеца да схвате поенту, осим ако им се она не нацрта.
Договорили смо се да се нађемо у локалу у центру Београда и он се појавио у тачно договорено време. Ни минут пре, ни минут касније. Показао нам је сат на мобилном телефону и рекао:
– Ми центарфори морамо да имамо осећај за време. Ако дођеш раније, онда си у офсајду, а ако закасниш, оде прилика. Зато, ево ме баш кад смо се договорили.
Прошле су недеље од краја Мондијала, цели месец од елиминације Србије, али та тема изгледа као најпогоднија за почетак разговора, зар не?
– Пре свега, ово је било најбоље организован Мондијал до сада, а знам да многи са Запада не могу да поднесу чињеницу да је Русија цивилизована земља. Једноставно су морали признати да је све оно што се у њиховим земљама прича о Русији најобичнија лаж. Чак је и Гарет Саутгејт, селектор Енглеске, говорио врло позитивне ствари о Русији. То је за мене најјачи утисак – почиње причу Савић.
Да ли вас је задовољио наступ Србије?
– Остварен резултат на Мондијалу у Русији можемо да посматрамо и с негативне и с позитивне стране, али нисам баш у позицији да коментаришем дешавања у репрезентацији. Мој син Вујадин је играма изборио место у репрезентацији, али га је повреда омела да дебитује. И зато, уколико бих хвалио све што се дешавало пре СП и током њега, одмах би рекли: „Види га овај, удвара се због сина“, а уколико бих критиковао, стигли би коментари: „Види га овај, сече грану на којој му седи син и више никад га неће звати у репрезентацију“. Зато бих овде завршио.
За народ у Србији Мондијал су обележила два кључна детаља, а први од њих је пораз од Швајцарске?
– Дефинитивно нам је недостајало среће, али и правде да прођемо у други круг. Оно што је посебно болно јесте апсолутна крађа и још један сусрет с неправдом. И то изазваном намерним гестом немачког судије Феликса Бриха.
Мислите ли да је постојала намера?
– Немогуће да није, кад вам сигнализирају из ВАР собе да погледате снимак, а ви то одбијете. Сви други су гледали снимке, а само он није хтео.
Ту утакмицу су обележиле и бројне ванфудбалске ствари?
– То се све знало унапред и видело се да је одавно одређено ко ће бити кривац. Ми нисмо имали никакве везе с неспортским гестом, а због заставе која је накратко била на трибинама, кажњени смо девет пута више од њих. Пре почетка утакмице скренута је пажња ФИФА да у тој репрезентацији играју неки који нису Швајцарци, већ Шиптари и који носе копачке са заставом Албаније. Да су то људи који су васпитавани да мрзе Србију. Имали сте и оно млатарање оним скраћеним прстима који служе само за продају семенки и који као симболизују неке орлиће, али ће им та крила врло брзо бити скресана. И за све то су кажњени са пет хиљада евра. Добро нам нису узели три бода, а могли су и то.
Имате ли идеју зашто је то тако?
– То је одређено на вишем нивоу. Они су сви плаћени од нарко-новца. Све су то црни фондови. Зна се како се то финансира. Од продаје дроге, оружја, трговине органима, држањем проститутки по Италији…. Сетите се да су пре неколико година одређени челници ФИФА похапшени због узимања мита. Тај новац сигурно није скинут с неког рачуна, па дат њима, већ је реч о тим црним фондовима. Није то ништа непознато. То они тако раде.
Други детаљ с овог СП, да се вратимо на малопређашњу причу, јесте утакмица између Русије и Хрватске. Србија се буквално поделила због тог дуела, свађала су се браћа, кумови и најбољи пријатељи?
– Разумем да неко коме је породица из Хрватске навија за њу, то је људски, али ружно је што су се многи из снобовштине, неке европејске, педерске и из аутошовинизма додворавали на тај начин. Што би рекли млади, мисле да су тако „ин“. Као, они нас воде у Европу тим размишљањем. Имам добре пријатеље који су Хрвати и сигуран сам да се гаде овога што је било у Загребу. Гаде се усташке политике Хрватске и пресело им је финале због овога што је било после тога. Не разумем оне који су навијали за усташку Хрватску. Лелемуди који из мржње криве Србију и пљују је, а онда, да би се излечили, навијају за Хрватску. Имају и они право, али постоје институције које су задужене за то, само што су им капацитети попуњени. Мада, реч је о озбиљнијим случајевима и требало би пронаћи неки кревет и за њих.
Погађа ли вас то као Србина?
– Погађа, али не смеш да се палиш и не треба улазити у разговоре с будалама, јер је тај сукоб унапред изгубљен. Они вас доводе на свој терен и онда вас добију на искуство. Јер они су будале цели живот, а ви сте први пут на том нивоу. Треба пустити фрустриране будале, са својим промашеним животима, који добију неки јавни простор да причају глупости. Знате, има свет своје љубимце за одређену употребу, којима да мало пара, а онда их пусти низ воду. Сигурно их не воле због лепоте, него зато што завршавају прљаве послове. Погодило ме је то што су неки ситни људи нашим грешкама добили прилику да се иживљавају.
Треба раздвојити спорт и политику?
– Па, ја о томе и говорим. Једно је навијати за Хрватску, која игра добар фудбал, а друго је усташка Хрватска, која се заснива на мржњи према Србима и клању Срба. То су различите приче. Има ту нормалних људи, који се гаде свега овога, а још више се гаде ових наших будала. Ове садашње усташе највише воле да искористе ове наше будале и онда их гурну у септичку јаму, јер ако пљују по свом народу, зашто те будале сутра не би пљувале и по њима, ако им неко други за то буде платио.
Политика се умешала и кад је Звезди забрањено да гостује у Грачаници?
– Није то последњи пут да су нам забранили тако нешто, а неће бити ни најгоре што ће бити.
Фадиљ Вокри, који је лично испред ФС такозване државе Косово, потписао тај документ, више није међу живима, па нећемо добити потпуно образложење те одлуке?
– Шта да радимо, мислим да је требало да нас пусти.
Да ли сте икада причали с њим?
– Нас двојица нисмо играли у исто време, он је млађи, мислим десет година, али срели смо се једном. Било је то уочи неког врло значајног вечитог дербија, који је или био јубиларан или је одлучивао о титули, не могу ни ја сад да се сетим. Позвали су ме пријатељи с Косова и питали да ли бих могао да одем у јужни део Митровице и заједно с њим да најавим ту утакмицу. Ту су били шиптарски новинари и ми смо причали о дербију. Вокри ме је на крају питао: „Шта ми можемо да урадимо за вас“, а ја сам рекао: „Водите ме у Пећ, да обиђем све оно што сте срушили и спалили мојој супрузи Марини“. Није одговорио ништа, а ко зна како су све то превели шиптарским новинарима.
Много се причало и о српском пореклу голмана Данијела Субашића?
– Не зна се коме је теже. Србима који остану Срби или они који постану лажни Хрвати, па имају унутрашњу борбу и трпе све те муке. Том момку није лако, али шта да се ради, свако бира свој пут. Знам много Срба који живе у Хрватској, којима је тешко и који немају другог избора.
Много смо и ми причали о политици. Како, са чисто спортског аспекта, коментаришете ово Светско првенство?
– Не бих се сложио да смо у Русији видели неко велико изненађење. За разлику од многих ранијих Мондијала овде нисмо имали изразитог фаворита. Раније су то били Бразил, Немачка, па и Шпанија. Овог пута нисмо имали Италију ни Холандију, а Немачка је била импотентна. Искрено чак нисам био сигуран да ли ће Бразил и Аргентина проћи први круг. Шта рећи кад је једна Енглеска дошла до полуфинала.
Волеј на „Хајберију“ ушао у уџбеник
н Енглези, поготово навијачи Арсенала, и даље памте онај чувени гол и мук на „Хајберију“?
– Арсенал је те године, кад смо их избацили из Европе, имао претензије да освоји Куп УЕФА, а то такмичење је те сезоне, стицајем околности, било квалитетније од Купа шампиона. Гол који сам постигао у Лондону увршћен је међу десет најлепших у историји „Хајберија“, кад је о међународним утакмицама реч. Разменили смо више од 20 пасова, а играчи Арсенала нису могли да пипну лопту. То је била претеча ове садашње „тике-таке“. Људи који се разумеју у фудбал то умеју да цене. Има код куће монографију под називом „Техника и тактика фудбала“ из које се учи на спортским академијама у Енглеској и тај гол је уврћтен као пример најбољег изведеног полуволеја. Неки су чак причали да је то био „најенглескији гол“ који су икада видели.
Ко вас је од играча одушевио?
– Нико. Није овде одскочио ниједан играч. У реду, видели смо Мбепеа, али њега знамо из ПСЖ. Није било некога попут Пелеа, па Шекија у Чилеу, Еузебија у Енглеској 1966. или Јохана Кројфа у Минхену.
Светско првенство је иза нас, стварност Србије је Суперлига са свим својим манама?
– Немојте тако, није баш све тако лоше. Сви ми више волимо шестособни стан него гарсоњеру, зар не? Па и фудбал је био бољи кад су у лиги наступали клубови из шест југословенских република. Ту су били Динамо, Хајдук, Вележ, Ријека, Олимпија, а до 28 године нико од играча није смео да иде из земље. Нормално да је лига била квалитетнија. А данас деца одлазе са 14 или мање година. Питање је времена кад ће да смисле машину, која ће још у мајчином стомаку да процењује колико је беба талентована за фудбал, па ће онда да краду и бебу и трудницу.
Зар то не иде у прилог тврдњи да лига није превише квалитетна?
– Иде, али не заборавите да су Партизан и Звезда презимили у Европи, да је репрезентација била прва у групи током квалификација, играли смо Мондијал у Русији…. Није све то за потцењивање.
Шта треба да се догоди, па да неки наш клуб уради нешто велико у Европи?
– Много тога. Лига Европе је направљена јер је Лига шампиона заправо лига богатих клубова, који желе да врте што више пара, па се ово такмичење направило за остале екипе. Ево, ПСЖ је платио за Нејмара 220 милиона евра и наравно да неће да дозволи некој Звезди или Стеауи да буду шампиони са буџетом од два или пет милиона евра. Управо због тога је направљено да првак Европе одигра више од 20 утакмица, а не девет, као кад је Звезда узела титулу. Да ли је то неправда? Вероватно јесте, али шта да радимо, нисмо баш сви на истој црти.
Куда то води?
– Слутим да ће форма такмичења УЕФА ускоро бити нека врста НБА лиге, где ће 15 до 20 великих клубова да врте паре и трофеј. Мислим да нема шансе да остане овако. Велики стално траже да зараде што више и искористе мале. Ту ће се убацити кинеске и америчке корпорације, јер они сада улажу велики новац у фудбал. Направиће се нека врста евроатлантске Лиге шампиона с јединим циљем да се заради што више пара. Ми остали ћемо играти сељачке лиге по Европи. Регионалне или тако нешто слично.
А да се појави неки луди богаташ који ће да каже: „Купујем клуб у Србији?“
Венгер ће бити селектор Јапана
Имате ли и даље контакт с Арсеном Венгером?
– Како да не. И с њим и с његовим помоћником Бором Приморцем. Уочи Звездине утакмице против Арсенала прошле године, недељу дана сам био код њих у Лондону и лепо смо се дружили. Гледали смо утакмице и уживали. Немам никаква сазнања, али имам утисак да ће он постати селектор репрезентације Јапана. Односно, да се боље изразим, не бих се изненадио уколико би се то догодило.
– Да би се то догодило, он мора да има разлог зашто то жели да уради. Неће нико, ма колико био луд и богат, да баци 200 милиона евра. Мора да зна шта хоће. Хоће ли да буде шампион Европе или шампион Србије, а реално тај клуб Суперлигу може да освоји и без њега. А ово друго…. Па не можеш данас да играш у Бадњевцу или Сурдулици, без жеље да некога вређам, а сутра да играш против Реала и Барселоне. То не иде. Тако не можеш да освојиш Лигу шампиона.
Колико би, хипотетички гледано, лига од пет шест приватних клубова помогла репрезентацији Србије?
– Хрвати су други на свету, а немају много играча из своје лиге. Бразилци играју у Европи, баш као и Аргентинци. Ако ћемо искрено, и Французима више од пола репрезентације игра у иностранству. Ево, Енглезима сви репрезентативци играју у Премијер лиги, па опет ништа не ураде већ годинама. Причао сам једном приликом с Алексом Фергусоном о томе, али он је Шкот, па га то не погађа много. Енглези имају најјаче такмичење на свету, али њихови репрезентативци играју у клубовима који се пласирају од седмог до 15. места. Не иде. Ето, Арсенал у периоду кад је био најјачи, међу 18 играча није имао ни једног јединог енглеског играча. Зато су им резултати репрезентације такви – каже Савић.
