(Фотогарафија: Ненад Златановић)

Председник Србије Томислав Николић и председник Владе Ивица Дачић данас су поводом 69. годишњице од ослобођења Београда у Другом светском рату положили венце на Спомен-гробљу ослободиоцима Београда. Николић је први одао почаст ослободиоцима Београда и у спомен књигу уписао:

„Да није било вас у Србији се не би рађала деца, а рађају се поносна и честита деца Србије која вас никад неће заборавити“.

Николић и Дачић су одвојено положили венце уз државне и војне почасти и интонирање српске химне гарде војске Србије.

Дачић је поручио да Србија мора да негује успомену и сећање на њих јер је први корак ка губитку слободе управо заборав.

„Важно је да негујемо успомену и чувамо сећање на ослободиоце Београда а то су партизанске јединице и припадници Црвене армије“, рекао је Дачић новинарима, након полагања венца и указао да у име владе Србије жели да се поклони свима који су дали живот за слободу.

Дачић је упитао да ако Срби не чувају успомену на оне који су дали своје животе за слободу Београда и земље како ће онда наше споменике чувати широм Европе.

ОДАЛИ ПОШТУ И ДРЖАВЕ БИВШЕГ СССР

Венце су положили и амбасадаори Русије (Александар Чепурин), Белорусије (Владимир Чушев), Украјине (Виктор Недопас),  и Азербејџана (Елдар Хасанов).
Током церемоније интониране су химне Србије Боже правде, као и химне Русије, Украјине, Белорусије и Азербејџана, земаља које су оквиру Црвене армије учествовале у ослобађању Београда.

Напомињући да све земље које држе до себе држе до ових датума, Дачић је истакао да Србија треба да више истиче антифашизам а не да се та тема оставља са стране.

„И поред жртава које смо дали у Првом и Другом светском рату, често постоје покушаји ревизије историје и занемаривања улоге Србије“, рекао је Дачић, указујући да једно време у Србији није било популарно долазити на оваква места.

Он је додао да су Дан победе против фашизма више обележавали они који су били на страни Хитлера.

Премијер је напоменуо да је иронично да понекад много више записа и сећања имамо према завојевачима него према ослободиоцима.

„Мало је тв серија посвећено ослободиоцима а много више онима који су владали Београдом, а које су популарне“, рекао је Дачић.

Дачић се поводом 69 година од ослобођења главном града у Другом светском рату уписао у спомен књигу Гробља ослободиоцима Београда у којој је навео:

„Ослободиоци Београда припадници партизанске војске и Црвене армије заслужују да вечно буду део колективног сећања грађана Београда и Србије. Нек им је вечна слава, хвала им што су уткали своје животе за слободу Србије. Нама је обавеза једино да ту слободу чувамо и од заборава и од неких нових завојевача“.

Јединице Народноослободилачке војске Југославије под командом генерала Пеке Дапчевића и совјетске Црвене армије на челу са генералом Владимиром Ждановом ослободиле су Београд 20. октобра 1944.године.

Операција ослобађање Београда започела је 12. октобра и трајала је до 20. октобра 1944. године, када је Београд ослобођен након четворогодишње окупације током које је страдао велики број Београђана, док је сам град претрпео разарање изузетно великог обима.

До 14. октобра јединице НОВЈ-а доспеле су до обода Београда, односно до Жаркова и Чукарице, а током ноћи 13. на 14. октобар запоседнута је Авала, док је током послеподнева 14. октобра уследио заједнички напад јединица НОВЈ и Црвене армије на град из више праваца односно четири колоне.

Прва колона била је линијом Булевар Краља Александра с циљем да се дође до Душанове улице, друга колона ишла је од Бањице преко Дедиња на Крунску улицу, трећа од Топчидера на улицу Краља Милана, и четврта линијом од Чукарице пут Савског пристаништа.

И поред тога Немци су пружали „жилав“ отпор, а током првог дана и ноћи завршне фазе операције запоседнута је Бањица, Дедиње и Топчидер и јединице НОВЈ и Црвене армије доспеле су до Славије и Мостара.

Са друге стране, ослобођена је Дунав станица, док су Немци жестоко бранили блок службених зграда у Немањиној и око Старог Двора.

До вечери 16. октобра ослободиоци су пристигли до зграде Народног позоришта, које је заузето сутрадан.

Све до 18. октобра смењивали су се напади и контранапади, а најжешће борбе водиле су се код железничког моста и код хотела „Москва“ на Теразијама.

„Жилав“ отпор јединице нацистичке Немачке пружале су на Чукарици и близу оближње Шећеране, због повлачења преко Саве.

Немци су на тим местима били подржани артиљеријом утврђеном на Ади Циганлији и на Бежанијској коси.

Још 19. октобра увече, ослобођење Београда симболично је обележено, јер је партизан Миладин Петровић на палати „Албанија“ на Теразијама, тада највишој згради у граду, развио југословенску тробојку с петокраком.

Истог дана заузете су поред палате „Албанија“ и хотел „Москва“ и главна Железничка станица.

Остаци немачких јединица концентрисаних на простору Калемегдана и око Савског моста, повукли су се преко Саве током ноћи 19. на 20. октобар, а исте ноћи око два сата ујутру ослободиоци су заузели и Калемегдан.

Мостобран на левој обали Саве оформљен је током преподнева 20. октобра пошто је Савски мост запоседнут око осам сати тог јутра, док је Земун ослобођен 22. октобра, а остаци немачких јединица су одступили пут Руме.

Спомен гробље ослободиоцима Београда код Новог гробља свечано је отворено 20. октобра 1954. на десетогодишњицу ослобођења.

На натпису на спомен гробљу стоји да су за ослобођење Београда дали своје животе 2.944 борца Народно-ослободилачке војске Југославије и 961 борац Црвене армије, као и да на том гробљу почива 1.386 бораца НОВЈ и 711 бораца Црвене армије.

Приликом 10 година обележавања ослобођења Београда званично је објављено да су немачке снаге тада имале 16.799 мртвих и 8.739 заробљених.

Совјетски генерал Жданов и маршал Сергеј Бирјузов, који је руководио совјетским фронтом у оквиру чијих операција је била и Београдска, погинули су 19. октобра 1964. када је њихов авион ударио у Авалу приликом доласка на прославу 20. годишњице ослобођења Београда.

На месту трагедије на Авали подигнуто је спомен обележје.