Pročitaj mi članakBivši šef policije u Loznici Vojislav Jekić u iskazu koji je još 2000. overio u sudu direktno optužuje bivšeg šefa tajne policije Radeta Markovića i Andriju Draškovića da su organizatori ubistva Željka Ražnatovića.
Жељко Ражнатовић Аркан, Војислав Јекић и Раде Марковић
Бивши шеф Службе државне безбедности Раде Марковић и контроверзни ‘бизнисмен’ Aндрија Драшковић лично стоје иза убиства Жељка Ражнатовића Aркана. Ову оптужбу у исказу овереном у суду још 18. децембра 2000. године изнео је тадашњи начелник полиције у Лозници Војислав Јекић.
Јекић је, у међувремену, 2006. ликвидиран у сачекуши на Новом Београду, а његову комплетну изјаву објавио је недељник „Експрес“ у најновијем броју. Преносимо најзанимљивије делове овог исказа.
Нису хтели да реше случај
* Илић ми је причао да је формиран штаб за случај „Интерконтинентал“, у коме се налазе он, министар Влајко Стојиљковић, Раде Марковић и генерал Ђурић. Закључио сам да нису имали намеру да овај случај решавају професионално… На пример, три дана су држали у притвору Цанета, власника бифеа и шаховског клуба у Лозници, који је видео џип Aндрије Драшковића, а Aндрију никада нису позвали ни на информативни разговор.
На почетку исказа начелник Јекић је детаљно испричао како је Миодраг Ђуричић Мики, непосредно после Aркановог убиства, ступио у контакт са њим и тражио да му помогне да „рањеног друга“ тајно пребаци у Републику Српску…
* Питао сам Миодрага Ђуричића Микија где је Драган Николић Гаги (двојица атентатора на Aркана, прим. ур.). Он је рекао да је отишао синоћ са Aндријом Драшковићем у Београд. У једном тренутку подсетио сам га на наше пријатељство и најозбиљније питао да ли има везе са случајем убиства у „Контију“. Оборио је главу и тешко изговорио: „Па, имам“…
„Па шта је теби то требало?“, питао сам Микија. „Наши животи су били у опасности“, одговорио је. „Како сте то урадили?“, питао сам. Одговорио је: „Били смо на Палићу, славили смо Српску нову годину. Кад смо се враћали, наш човек нам је јавио да је Aркан отишао у ‘Конти’. Одлучили смо се да то урадимо ту јер раније није било прилике. Пратили смо га три месеца пре тога… Ја сам остао у колима на самом улазу у хотел. Унутра су ушли Гаги и Дуки (Добросав Гаврић, атентатор који је пуцао на Aркана и који је и сам тешко рањен, прим. ур.). Дуки је све сам одрадио“.
„Како је могао сам?“, питао сам. „Пуцао је из два пиштоља. И Гаги је имао два. Дуки је рањен у бежању ка излазу. Видео сам га, притрчао сам му и са Гагијем га убацио у кола“. „Која кола?“, питао сам. Рекао је: „Моју ‘калибру’. Оставио сам је у гаражи у Новом Београду. Пренели смо рањеног Дукија у ‘голф’ и довезли се у болницу у Лозници…“ Питао сам: „Па како сте прошли, је л’ било патрола успут?“ Одговорио је „Није, а знаш да Aндрија има службену (легитимацију ДБ, прим. ур.). Он је ишао испред. Видео сам да у бранику има црвено и плаво светло.“
* Напомињем да ми је Мики рекао да у Београду нема никакве фрке, да се Aндрија чује сваких пет минута са Радетом Марковићем. И да не јавља ништа посебно.
Генерал све знао?!
* Отишао сам после код генерала Драгана Илића и рекао му да знам ко је убица, али да је врло озбиљно. Рекао сам да се спомиње и име Радета Марковића, а претходница превожења рањеног пуцача Гаврића био је добар пријатељ Aндрија Драшковић.
* Када сам рекао да знам ко је убица, генерал Илић се није много изненадио. Када сам му поменуо Aндрију и Радета, прокоментарисао је: „Па видећу ја с Радетом шта он све зна о томе.“ Он ми је причао како га је Раде позвао кад је ступио на дужност начелника ресора ДБ у канцеларију где је био и Aндрија. Раде га је питао да ли он познаје Aндрију, он му је одговорио „да“. Раде му је рекао да ће убудуће, када затреба, сарађивати са Aндријом. Илић му је рекао да неће да сарађује с криминалцима. Такође. Илић ми је рекао да је Aркан дан уочи атентата био код Радета од ујутро до 12 сати, а на дан атентата Aндрија је био код Радета у канцеларији, такође до 12 сати.
