Pročitaj mi članak
Гладном и пониженом српском пуку бачена је нова коска око које ће се гложити док нови сецесионистички караван, овог пута војвођански, не прође границу без повратка. Баш како је то било на Космету 1999., само овога пута НАТО бомбе нису потребне. Можда мало затезања омче око врата уплашених “народних” трибуна, који светским бандитима одавно једу из руке.
На делу је медијски добро пласиран и агресивно најављиван обрачун у политичкој арени између „гладијатора“ водећих партија. Тај политички вашар лако може измаћи контроли у сукобе истинског интензитета.
И управо то треба да засени нека суштинска питања у чијим одговорима лежи не само судбина Дејтонске, па прекумановске Србије, већ и садашње констелације ЕУ у целини. А да… знате ли да после ових избора у Монтенегру судбину владе одређују припадници бошњачке мањине. Чудно вам је. Ма хајте. Оно око разроко, извађено је да буде резервни орган за неку ново државно биће. Још у настанку, а на операционом столу глобале.
Најављивани референдуми, са добрим изгледима за оцепљења Шкотске, Каталоније, можда и Ломбардије и тако редом сведоче да је у земљама одавно окупираним од НАТО далеко једноставије и без таласања постићи оно на чему се нова светска влада ломи већ две деценије у Србији, као пробном лакмусу за своје историјске тежње.
Афере Брејвик и Асанж, свака спакована на свој начин и те како су допринеле уверењу да велики брат може све. Када и како жели, да у људима завлада она Мункова паника и беспомоћност. Неспосбност елементарног расуђивања.
Наиме, постаје јасно не само на примеру разбијања бивше Југосдлавије, која је била само “покусни заморац”, да светској влади савезу произвођача оружја ,(дез ) информација нафтних картела, лобиста и штампара новца, ускоро неће бити ни формално потребне границе. А ни послушне политичке ганитуре квази суверених држана.На прагу смо глобалног гулага.
Све територије које себе још зову сувереним државама одавно су као швајцарски сир избушене параленим структурама утицаја оних истинских влада у сенци које се састоје од лоби група, НВО организација, шпујунских центара, све то увезано у клупко неморалног неумољвог доношења одлука. Какве се рецимио, пре тога, обавезно препоручене на Билдебергу. И садрже упуствао о судбини расподеле преосталог животног простора енергената, кисеоника и воде. Права на опстанак, другим речима – неће га сви имати.
Управо затао су главни извођачи радова тог новог света пакла лешинари комадања већ испарцелисаних сфера једне нове Јалте добитинци Нобелеове нагреде за МИР. Добитник је, наиме, формално ЕУ, али уствари њен господар НАТО који из Брисела шаље политичке одлуке, уствари уручује решења која Ештонова и братија спроводе у дело без много пропиткивања.
Зато се нико није усудио и да мрдне прстом за спас Грчке која је такође виђена као опасни и неприхватљив сратешки коридор једног крака “Јужног Тока”. Зато се олако и комотно у Србији БИХ у (делу који је РС ) изводе невероватни сатанистички експрименти у затирању сваког достојанства. И бирача и политчара, који добијајау улоге потпуно у нескладу са изборним слоганима и мандатима који им је поверио народ.
Њихова највећа одгворност није у томе што не успевају да пронађу лек за смртоносне рецепте ММФ и гомиле политичких сплетки у виду квази прописа ЕУ о дужини краставаца већ што не износе пред нацију истину да су и сами заточеници оних који су их одабрали за одређене улоге на одређено време. Почевши од Слобе преко Зорана па надаље. И држе у сефовима њихове мање више прљаве компромитујуће досиеје. И бројеве банкових рачуна који тврди се досежу до милијарде долара.
Можда ће Ивица Дачић доведен до руба тавом статегијом поигравања каријерама и главама први смоћи снаге да разбије заверу ћутања. Мада, руку на срце,има ту ВРЛО ВИСОКОГ ризика КАКО ЗА ЊЕГА ЛИЧНО ТАКО ЗА БИЛО КОГА у тиму нове власти, који је будибог снама састављена после најновијег фалсификовања изборне воље прошлога пролећа. Нема недужних. Таквима се не може манипулисати.
Све до могућег пуцања нерава, које наговештавају неки “испади“ премијера које свако тумачи па и он како му накнадно падне на пемет, ситуација је идеална за најмоћније, пре свега САД и Немачку, да спроведу своји наум, дефинитивнио цепање Србије где ће Београд постати саставни део интересне Америчко Турске сфере конфедерације нове Румелије “Балканије”. А Војводина дефинитивно избећи повратак визног режима којим прете васколикој Србији ових дана. А већ је сператистички клан добрано спреман упорним радом Немачке још од 5 октобра да Војводина наша, постане мител еуропска регија. Уствари немачка.
Правац догађаја где би јелте ДС могао изгубити Боград али постати још јачи у незадовољној Војводни је следећи. Покренуо би, чим се консолидује победник садашњих превирања легалност смене власти у Новом Саду. Интернационално. Јасно је ту је у резерви ди су наши новци. И права мањина. Спремни су НВО тимови и позајмљене медијске снаге са Б92, Сорошевских агенција а све то урађено је у претходном режиму са пуним одобрењем Београда који се само формално противи. Само Фомално…..И зато је свако сејање буке и беса међу обичним људима да се споре око историје контрапродуктивно, а омиљена тема неких зајапурених парапатриота.
За то време добро намазани нахушкани пеливани у Београду ће заподевати кавгу какао међу собом тако са трибином ЕУ не би ли јој, када дође тренитак преласка са Косметског на Вовођанско питање дали довољно повода да и званично спусти палац, стави рампу на пут према Бриселу. Који је иовако био фатаморгана, варка да се добије на времену на даљем растакању “превелике “ Србије.
Тај тренутак, по свему судећи није далеко. У позадини веч је од стране ДСС припермљена “спасоносна” стратегија неутралности у којој не пише како бити неутралан у свету где су до последњег грама измерене све резереве енергената и руда хране. И подељене на берзи којом влада капиталистичка породица. Њени чланови могу бити у међусобном сукобу интереса, али свакако неће ратовати једни протов других. Поготово не због нас. О томе су се прво осведочили Срби а потом сви од Ирака до обала медитерана.
Звони звоно које упозорава на суштину договорене пљачке. И поделе плена у дружини која је закопала ратне секире а надгорњава се искључиво спиновима и преварама, бацањем у ватру сукоба малих народа предодређених да буду жртве. То звоно у Србији је никловано. Ма људи рече директор да 300 милиона тона вреде 100 милијарди доларау недрима Шумадије.
Само пет процента на тацни вреди пет милијарди долара. У том грму лежи мотив свих политичких трилера праћених убиствима дифамацијом и паљењем бенгалских ватри у Србији. Обећава се хлеба. И то је лудом радовање. Нема хлеба. Има само игара.
(Видовдан инфо)
