Прочитај ми чланак
(Фонд Стратешке Културе)
До пре само десетак година уназад приче о глобалистичким процесима и њиховим правим циљевима изазивале су осмех неповерљивости код већине слушалаца и обично су лаконски сврставане у „теорије завере“, што је термински подразумевало појам који много више има везе са фикцијом аутора него са стварношћу. Али, времена се мењају.
Данас, када осиони глобалистички господари више и не крију своје праве намере, када незванична светска влада објављује своје редовне годишње састанке и теме које на њима разматра, када криза пљачкашког банкарског система постаје криза цивилизације, када свакога дана на стотине људи широм света гине у контролисаним сукобима ниског интензитета да би се ресурси малих земаља пљачкали од стране моћних корпорација, или се једноставно умире од болести и глади, како би се број становника свео у „теорију нултог раста“, више се нико озбиљан не подсмехује и не осмехује. Јер, теорија је постала евидентна пракса, господари из сенке постали су господари сенки, а приче о демократији прерастају у тоталитаристичку стварност.
Али, све то што се данас дешава није непознато човечанству. Већ смо упознали и диктатуре, и Империје, и револуције које се данас називају пролећима. Да, корени онога што сматрамо појавним облицима савременог глобализма веома су дубоко у људској историји. И то, много више, у оној која је намењена само „посвећенима“, окултној историји Човечанства. Јер, без бојазни да се погреши, може се рећи да нема готово ниједног великог државног, социјалног, националног или политичког пројекта а да на њега нису битно утицале тајанствене групе и појединци и њихова мистична учења.
Примера ради, концепцију банкарства, која је данас основна полуга моћи глобалистичких господара, у потпуности су осмислили Витезови Темплари, тајанствени ред основан 1118 године. Они су креатори идеје задуживања држава, која се у то време одвијала кроз форму задуживања њихових владара, они су осмислили прву емисију вредносних папира, а први су се досетили и познате банкарске „мудрости“ да сви повериоци неће потраживати свој новац у исто време. Недостају још само платне картице, зар не?!
Управљање Тајном као основни принцип владавине данашњих глобалистичких господара поставили су Илуминати, које је основао, бивши језуита, Адам Вајсхаупт, 1776. године. Без обзира што су формално нестали релативно брзо, њихово правило да се „циљеви најбоље могу остварити под другим именима и другим занимањима“ темељ је устројства организација (НВО, Институти, Покрети итд) и процеса који воде у настајање Новог Светског Поретка (НСП).
Од појединаца свакако треба истаћи двојицу енглеских окултиста. Први је Џон Ди, који је, обележио мистицизам XВИ века и био оштар заговорник ширења британског утицаја ка свим континентима, а познат је и као творац израза „Британска Империја“ који се и данас користи као симбол моћи.
Други је Алистер Кроули, контраверзни енглески мистик, човек који је веома заслужан за агресивни концепт данашњег хомосексуализма и улоге коју он има у формирању НСП, али и „писар“ Либер Ал вел Легис-а (Књиге Закона) која је темељ оснивања новог религијског система,Телеме, који има за циљ да асимилира све постојеће религије и буде универзална религија времена које долази.
Наравно, постоје и многе друге окултне организације и редови (попут Језуита, Масона, Теозофа и др.) који су утицали на идеологију и методологију глобалистичких процеса.
Међутим, окултна организација која је у највећој мери одредила карактер и токове савременог глобализма није ни толико стара, ни толико непозната, мада се о њој веома ретко и нерадо говори.
Тула Геселшафт или Друштво Туле
Име које обично асоцира на мрачне тајне и злокобну моћ, на кукасти крст и нацистичке легије смрти. С тога, можда и не чуди што су јако дуго сазнања о политичком утицају ове херметичке организације умногоме потискивала интересовања за њен окултни значај. Али, данас је готово сасвим јасно да је то двоје нераскидиво повезано, као и да идеологија настала на учењима и контактима Туле није нестала војним поразом нацизма.
Друштво Тулеосновао је Рудолф вон Зеботендорф (Рудолф Глауер), окултиста анти-семитских уверења, у Минхену 17.08.1918. године, а име потиче од митске земље Туле (Хипербореје), за коју се веровало да је домовина људи преживелих са Атлантиде, домовина Аријеваца. Спајајући елементе Теозофског учења са елементима легенде о Атлантиди и националним митовима, попут оног о тевтонским витезовима, Тула је изнедрила окултизам расне супериорности који је, након болног пораза у првом светском рату, врло брзо нашао много следбеника утицајних у јавном животу германских народа.
Али, ма како уклопљена, теоретска поставка окултних система не значи много ако иза ње не стоји стварна мистична моћ њених вођа, истински спиритуални контакт који они преносе на своје следбенике. Човек који је Друштву Туле удахнуо стварну окултну моћ био је Дитрих Екарт, истински медијум и посвећеник тајних знања. Он је створио магијске ритуале Туле, он је остварио спиритуалне конакте са снагама црног окултизма, он је „препознао“ Адолфа Хитлера као будућег вођу Рајха. Заувек ће остати забележене његове речи када је први пут видео и чуо будућег Фирера – „Њега смо чекали. Он је човек коме сам био пророк и претходник“.
Уз њега, свакако најзаслужнији за уздизање окултних доктрина Туле у политичку идеологију нацизма јесу двојица њених високих иницијаната, Фридрих Крон који је Хитлеру предложио кукасти крст као симбол партије и државе и генерал Карл Хаусхофер, чије су геостратешке идеје утицале не само на обликовање нацизма, већ и на судбину читавог света тога времена.
Хаусхофер је био и први човек Луминозне ложе, унутрашње ложе Друштва Тула, познате и под именом Врил, која је директно спајајући окултни рад (ритуале и медијумство) са науком и технологијом тога времена направила чудесне пробоје у примењеној науци и проналазаштву чије ефекте и данас експлоатише водећа сила света.
Утицај Туле на настанак нацизма, његову идеологију и освајање власти био је толики да многи аутори Хитлерову Немачку сматрају првом окултном државом у историји човечанства. Бићу слободан да изразим мишљење како та „част“ ипак припада САД-у, будући да је она основана раније, а да су њени оснивачи били такође посвећеници тајних ложа, што је итекако видљиво из њених државних симбола и оснивачких аката. Но, то не мења чињенице везане за улогу окултних знања у нацистичкој Немачкој. Изузев Гебелса, нема ниједног од истакнутих нацистичких вођа и идеолога а да није био члан Друштва Тула, или неког од њених култова. Почев од Антона Дрекслера, првог вође Немачке радничке партије, преко Рудолфа Хеса, Алфреда Росенберга, Хермана Геринга, па све до Хајнриха Химлера, чији су СС ешалони били организациона и идејна мешавина тевтонских витезова и језуита.
Што се самог Хитлера тиче, иако нема историјске потврде да је био формални члан овог реда, нема никакве дилеме да су тулски посвећеници, пре свих Екарт, Хес и Хаусховер, били његови духовни ментори, да су га иницирали у најдубље тајне реда, као и да га је Дитрих Екарт подвргао специјалном програму за буђење психичких центара и остварењу директног контакта са надземаљским ентитетима. Нема бољег доказа за то од речи које је Екарт изговорио на самрти, децембра 1923 године: „Следите Хитлера! Он ће играти, али ја сам тај који свира! Посветио сам га у тајне доктрине, отворио му центре визије, показао му методе да општи са Силама. Не жалите за мном, утицао сам на историју више од иједног Немца“.
Утицај окултног у нацистичкој Немачкој институционализован је 01.07.1935. године када су Хајнрих Химлер, Рихард Валтер Дар и Херман Вирт основали „Аненербе“, организацију која је у оквиру многих секција проучавала паранормалне појаве, вековна тајна учења, историјску основаност митова и начине како да их, спајајући их с науком, угради у нацистичке визије света.
Управо рад Аненербеа, његове бројне експедиције и открића, фасцинантна педантност у вођењу документације чак и када се радило о стравичним злочинима у име „виших“ циљева и спознаја, умногоме су утицале на токове савременог глобализма. Јер, резултати рада Аненербеа нису нестали, нити су их се њихови преживели творци икада одрекли.
Дакле, утицај окултног на идеологију, концепцију и гео-стратегију немачког ИИИ Рајха чињеница је коју данас готово нико и не спори. Последњих година много књига, у том правцу, открива нове детаље или познатима даје нова тумачења, Национална Географија прави серијале о Хитлеровој тајној науци, сајтови објављују запањујуће информације, а писци акционих романа „откривају“ закопана Фирерова блага.
Али, зашто баш сада?! Или, још боље, зашто се о томе ћутало готово шест деценија?
Зашто се фарса звана Нирнбершки процес није ни дотакла ове теме, већ је монструзне злочине приказала као некакав крвави пир ментално поремећених људи, а слање Јевреја у гасне коморе као начин да се преотму њихова богатства?
Да ли је ико озбиљан могао поверовати како је, Првим светским ратом, опустошену немачку државу и деморалисани народ, за само десетак година, довео до позиције највеће светске силе човек који је боловао од сифиличног лудила и група његових поремећених помагача?
Или, да је Хитлерова амбиција да покори свет произашла из сексуалних феустрација човека који је имао само један тестис?
А у све ово убеђивали су нас деценијама.
Човек који је први инсистирао да окултна димензија нацизма остане строго чувана тајна звао се Винстон Черчил. Ратни премијер Енглеске. Исти човек који је за рат против Хитлера на окултном нивоу формирао тзв. „Црни кабинет“ којим је руководио Сефтион Делмер, и који је као специјалног саветника за окултни приступ нацистичких вођа имао Валтера Штајна, аустријског историчара и истраживача окултног, који је Хитлера познавао лично. Исти човек, чије су тајне службе у више наврата контактирале, вероватно и врбовале, Алистера Кролија, чији су радови и везе са Теодором Ројсом, вођом немачког ОТО-а, итекако утицале на концепцију Туле. Дакле, човек који је итекако био упућен у значај окултне димензије нацизма. Али и човек који је знао да све то мора остати тајна посвећених.
Избегавање да се политички значај окултизма у нацистичкој Немачкој озбиљније третира поклапа се са тајном операцијом, „Спајалица“ којом су немачки научници, окултисти, медијуми и други значајни појединци, као и пројекти на којима су радили, масовно пребацивани у САД, где им је омогућен имунитет и наставак истраживања која су започели, под својим или новим идентитетима.
Најпознатији међу њима, Вернер фон Браун, који је у Америку доведен са 700 својих сарадника, касније је постао директор НАСЕ и креатор целокупног америчког свемирског програма, а 1975. године одликован је медаљом за науку. Амнестирани су и хемичар Ото Амброз, који је изводио експерименте у логору Аушвиц, доктор Хубертус Штругхолд који је експериментисао на логорашима у Дахау и многи други. Сви они наставили су рад у областима своје струке под најбољим могућим условима.
Они који су због свог ангажовања на нацистичким пројектима били превише експонирани, сличном операцијом, шифрованом као „Сигурна кућа“, пребачени су на разне локације по земљама Јужне Америке, где су им, под новим идентитетом, такође створени сви услови да наставе рад.
Али, оно што је посебно значајно, па се самим тим и посебно скрива од очију јавности, јесте да је, убрзо након оснивања, Друштво Туле постало део међународног „Братства смрти“, мреже која је повезивала више тајних друштва од којих је данас најпознатије Лобања и Кости које има центар на универзитету у Јејлу.
С тога је, на неки начин, и логично што је након „Спајалице“ ово братство преузело све енергетске контакте и токове које су отворили мајстори Туле, претварајући њихове мистичне импулсе у конкретне материјалне активности на овој планети. Зато и моћ друштва Лобања и Кости никада није била већа него данас. Већ много година уназад оба председничка кандидата која се боре за улазак у Белу Кућу чланови су овог друштва, а из његових редова бирају се и најутицајнији појединци главних глобалистичких институција (Савета за међународне односе, Билдерберга, Трилатерарне Комисије и осталих).
Такође, овај ред координира рад међународне мреже сличних организација (већ поменута „Браства Смрти“) које у својим срединама (Европи, Аустралији и Јапану) имају сличну улогу.
Све ово имплицира да војно уништење нацистичке Немачке, није било праћено правим разобличењем и уништењем њене тоталитарне идеологије засноване на црном окултизму и контактима са тајанственим изворима моћи. Уместо тога, ова идеологија као и методи њеног остварења преузети су од стране победника, а рад на њиховом усавршавању и реализацији настављен. Као последицу имамо њено оживљавање кроз процесе савременог глобализма, који у свом испољењу спаја агресивност нацизма према нацијама и бескурпулозност комунизма према појединцу, а за остварење својих тоталитаристичких циљева, има на располагању још моћније методе.
Нема никакве дилеме да тоталитаризам који намећу креатори НСП умногоме подсећа на доба зрелог нацизма, а у неким сегментима га, по бескурпулозности, чак и превазилази. Због ове чињенице многи аутори који пишу о савременом глобализму и онима који га воде све чешће, с правом, употребљавају израз „Четврти Рајх“.
