Pročitaj mi članakDo isteka roka u petak u ponoć niko osim dosadašnje tužiteljke Zagorke Dolovac nije se prijavio na konkurs za mesto Republičkog javnog tužioca. To znači da bi Dolovac gotovo izvesno mogla da dobije i treći mandat.
Остаје питање како је могуће да у Србији не постоји нико ко би био барем противкандидат ако не и нови Републички тужилац након 12 година колико она седи у тој фотељи.
(Фото: Јутјуб)
Заменик Републичког тужиоца и доскорашњи повереник за самосталност тужилаца Горан Илић рекао је раније за Инсајдер да не зна за случај да је у демократској Европи ико био на месту врховног тужиоца 18 година колико ће бити Доловац уколико добије и трећи мандат. На другој страни је свакако питање и шта то Загорку Доловац препоручује за још један мандат, пише Инсајдер.
Прва невероватна чињница је да у Србији нико од тужилаца не стаје „на црту” Загорки Доловац и да јој је тако отворен пут ка трећем мандату и то уз све критике које се у јавности могу чути на рачун тужилаштва и ње као државне тужитељке. Могуће је да је суштина у самом избору за ту функцију који мора да одобри владајућа политичка већина.
Загорку Доловац бирала је прво 2010. владајућа већина коју је предводила Демократска странка, а тада је као један од лидера опозиције Александар Вучић тврдио да је она “жути” кадар па чак и функционер ДС-а. А онда је за њен избор 2015. предложила тада владајућа већина предвођена СНС-ом, али је за њу гласала и опозиција у којој је била ДС.
За јавност, у чије име би као Републички јавни тужилац требало да ради, она је остала готово непозната.
Реформа, избор и реизбор
Чињеница је да јавност у Србији за Загорку Доловац није знала ништа ни 2007. године када је постављена за вршиоца функције окружног тужиоца у Београду и то као новосађанка са места заменика окружног тужиоца у Новом Саду. За београдског тужиоца поставио ју је в.д. Републички тужилац Слободан Радовановић наводећи да она “нема мрљу у каријери”. С обзиром да резултати нису били познати, сумњало се да ју је за то место препоручила блискост са тада доминантном у власти Демократском странком.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 31, 2021
Важила је за једну од најважнијих особа у реформи правосуђа, коју је Уставни суд Србије оценио као масовно и интензивно кршење права на правично суђење и то према носиоцима правосудних функција, судијама и тужиоцима.
У тој реформи и она је изабрана за Републичког јавног тужиоца 2010. године. Под утицајем критика пре свега Европског парламента Србија је требало да уради ревизију реизбора судија у тужилаца. Тада се сумњало да су се у избор тужилаца и судија мешале безбедносне службе, да је поступак био тајан и да није примењиван правилник о критеријумима за вредновање рада тужилаца и судија. У ревизији у којој је Доловац играла кључну улогу нису отклоњени недостаци због чега је и уследила одлука Уставног суда којом је цео реизбор оцењен неуставним.
Ово је трећи конкурс за избор Републичког јавног тужиоца на који се опет пријавила само Загорка Доловац. О кандидатима ће мишљење дати комисије које формира Државно веће тужилаца и Републичко тужилаштво, а на челу обе инстутуције је Загорка Доловац. Сам избор зависи од политичке подршке јер Републичког јавног тужиоца предлаже Влада Србије по прибављеном мишљењу надлежног одбора Скупштине, а бира га скупштинска већина.
Државно веће претходно саставља листу кандидата на основу раније сачињене ранг листе. Дакле, Комисија коју бира Државно веће тужилаца којим председава Доловац саставља листу кандидата и бодује кандидате за место Републичког јавног тужиоца. То значи да о томе ко ће колико бодова добити и који кандидат ће како бити пласиран одлучује посредно Државно веће тужилаца којим председава Доловац.
Чињеница да институција којом председава Загорка Доловац одлучује о бодовању и месту на ранг листи евентуалних противкандидата свакако је могао бити један од кључних разлога да нико други не поднесе пријаву за Републичког јавног тужиоца.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 31, 2021
