Прочитај ми чланакНа сметлишту историје се већ налазе уништени људски примерци са свим својим неуспешним мисијама о моћној Србији. Зато је и оправдана активност министарке Ирене Вујовић и председнице Скупштине Ане Брнабић око рудника литијума и претварања Србије и неку само њима познату Норвешку. Чињеница је да је много сметлишта отровних материја у Србији, а, спремају се и нова, као животно дело човека који одбија да оде на историјски отпад.
Није непознаница да се овде људи већ годинама хране из контејнера, па је онда ваљда и логично и очекивано да им благостање стигне из депоније или рудника литијума.То би се онда могло схватити и као политички гест СНС-а. Солидарност са свим оним суграђанима који преживљавају захваљујући намирницима из контејнера. То је и гест својеврсне страначке ауторефлексије. Међутим, идеолошком отпаду, људи из владајуће партије су довитљиво прелепили нови назив. „Борба за Србију“. Тако ће њихова нова политичка активност по депонијама, бити вреднована као низ бизарних инцидената. Они сами треба да постану недостојни памћења, чак ни по злу.
„Финанциал Тимес“ недавно објавио да се Србија спрема да Рио Тинту да зелено светло за развој највећег европског рудника литијума две године након што је Београд прекинуо тај пројекат, отварајући пут за значајан подстицај за индустрију електричних возила на континенту. Сада је овај медиј објавио писмо више од 40 експерата и група цивилног друштва у Србији у којем потписници упозоравају да када је новац у питању, ЕУ и њени политички лидери су спремни да зажмуре и игноришу вољу грађана Србије сарађујуц́и са Александром Вучиц́ем и да играју геополитичку игру око контроверзног рудника, чему се супротставља стотине хиљада људи у Србији.
Док нас власт убеђује да је литијум будућност Србије, да нема никакве опасности, нама готово свакодневно горе депоније и фабрике са опасним материјама. Тако је у пожару у фабрици „Евројуг“ у Шиду страдао један радник, пожар је гасило седам ватрогасних екипа. Док су из круга фабрике одјекивале експлозије и куљао дим, огласила се и Општина Шид, грађанима су поручили да без преке потребе не излазе из кућа док се ватра не угаси, а ако морају да излазе – да се адекватно заштите мокрим повезом преко уста и носа.
Представник Националне еколошке асоцијације Миленко Јовановић, коментаришући велики пожар у фабрици за боје, лакове и фасаде, каже да ситуација није безбедна за грађане. Јовановић наводи да процедуре свакако постоје, али да се не примењују. У том смислу подсетио је и на пожаре у Винчи и депонији „Дубоко“, где се, како каже, свесно лагало да није опасно, а на крају се показало да јесте.
Почетком јуна је поново избио пожар на градској депонији у Кикинди, који се гасио са пет ватрогасних возила. Пре нешто више од месец дана, 17. маја, такође је избио пожар на депонији, а тада је повређен један радник, који се нагутао дима. Смрад паљевине осећа се у целом граду и околини. Покрајинска посланица Странке слободе и правде (ССП) из Кикинде Тања Раца затражила је да се утврди ко је одговоран за пожар на депонији у Кикинди.
Пожар на регионалној депонији Дубоко крај Ужица на коју отпад одлажу два града и седам општина Златиборског и Моравичког округа, био је угашен после много мука. У гашењу је учествовало стотине ватрогасаца, радника депоније и предузећа из Ужица и више градова Србије. Истовремено у Ужицу су одржана и три протеста и започето потписивање петиције за затварање депоније. Пожар је, иначе, избио 3. маја, а два дана касније се проширио и захватио четири хектара.
Дан након почетка пожара, односно 6. маја, министарка заштите животне средине Ирена Вујовић изјавила је да је око ове депоније проглашена ванредна ситуација. Градоначелница је након тога изјавила да је пожар локализован, али већ 10. маја, три дана касније, ватра је поново букнула. Грађанин Ужица је на друштвеној мрежи Реддит навео да су, када је пожар избио, два ватрогасна возила кроз град прошла без сирене, и упутила се у правцу депоније, с тим да тада то нико није знао.
– Вероватно су хтели да угасе ватру и заташкају како не би дигли буру у граду. После пар дана, како је пожар постао озбиљнији, тако је и дим стигао у град и кренуо да трује народ. Људи из општине су рекли да не треба нико да се брине, да ће то угасити и да дим није толико штетан. Додали су да је ваздух загађенији кад је грејна сезона. Иначе, ваздух толико смрди од тих разнораних отпада који су се гомилали већ деценијама, да је град малтене пуст – написао је корисник ове друштвене мреже.
У Трстенику, омањем месту, може се добити и звање почасног грађанина ако одеш на ђубриште. Тако је Ирена Вујовић, својевремено постала почасна Трстеничанка, јер је „изузетно допринела заштити животне средине у овој локалној самоуправи“. Да појаснимо, није она чистила реке и потоке, већ је министарство на чијем је челу, одобрило „квалитетне пројекте“, које је локална самоуправа кандидовала. Из буџета министарства 66 милиона за санацију две трећине депоније, а Вујовићки титула прве грађанке.
Ђубре се исплати.
