Прочитај ми чланакУ светлу визне либерализације нико не помиње пасоше косовских Срба које је издала координациона управа. Они који не могу ни до косовских папира остаће у гету.
Како за Дојче веле пише Милица Андрић, истраживачица из Косовске Митровице, грађани Србије са пребивалиштем на Косову имају српске пасоше другог реда – издате од Координационе управе. Са њима се не може безвизно путовати. То је био услов да се у августу 2009. Србији одобри либерализација.
Прошле среде (18. јул) Европска комисија усвојила је препоруку за стављање грађана Косова на белу Шенген-листу коју на јесен треба проследити Европском парламенту и Савету Европске уније. Одлука је за грађане Косова дéјà-ву – они су још маја 2016. еуфорично прославили сличну препоруку. Но тада је она била условљена демаркацијом границе са Црном Гором, што се, све доскора, није десило. Зато су овај пут грађани Косова опрезнији. Наиме, није искључено да препорука иза кулиса буде условљена формирањем Заједнице српских општина.
За косовске Србе вест о могућој либерализацији виза за Косово углавном је позитивна иако се сама тема у великој мери игнорише како у приватном, тако и јавном дискурсу. Битно је знати да грађани Србије са пребивалиштем на Косову имају српске пасоше другог реда – издате од Координационе управе. Са њима се не може безвизно путовати. То је био услов да се у августу 2009. Србији одобри либерализација. Тада је такав услов Европске комисије образложен „потенцијалом за илегалну миграцију“ и немогућношћу Србије да гарантује истинитост података у тим путним документима.
Тако косовски Срби данас имају три врсте пасоша: прво, биометријске издате у Рашкој до августа 2009. који, иако се воде на градове на Косову, ипак улазе у безвизни режим; друго, оне издате од стране Координационе управе након августа 2009. који су под обавезом издавања виза; треће, нормалне српске пасоше које су добили лажним пријављивањем пребивалишта у Србији. Од формирања Координационе управе, до јула 2016, то тело је издало 97.809 пасоша. У оптицају је и четврта врста пасоша, косовски, који поседује још увек веома мали број Срба.
За те малобројне Србе са косовским пасошем, либерализација ће значити олакшано путовање. За оне који имају нормалан српски пасош све остаје исто – они су већ могли слободно да путују. Али они који имају само пасош Координационе управе остаће најизолованија групација на Балкану, јер либерализацију за њихова документа нико не помиње.
У српској заједници многи мисле да ће визна либерализација довести до исељавања десничарских слојева већинског становништва са Косова чиме ће се, с једне стране, смањити социјални притисак, а с друге, ослабити гласачка база странака каква је Самоопредељење. Међутим, једнако реално је очекивати и повећану миграцију младих из српске заједнице.
У недостатку пописа и релевантних података о броју Срба на Косову јако је незахвално правити процене, међутим на основу годишњих истраживања јавног мњења и података косовског МУП-а, може се рећи да је проценат Срба који поседују косовску личну карту негде између 65 и 75 у четири северне општине са већински српским становништвом.
Међу онима који немају косовска документа има особа које или још увек нису имале потребу за документима или се и даље боре са емотивним и моралним дилемама око доказивања права на косовско држављанство, али има и оних који су у потпуности спречени да остваре право на косовско држављанство, па самим тим изваде личну карту и пасош. Грађанима се право на документа одбија из више бирократских разлога, али срж проблема је неприхватање извода из матичних књига венчаних и умрлих издатих након јуна 1999. и спорадично непризнавање отпусних листа из болница које раде по српском систему.
Да ситуација буде компликованија, косовска влада сматра српска документа издата од стране полицијских управа градова на Косову (Косовска Митровица, Приштина, Урошевац итд.) илегалним, кршећи тако одредбе Закона о држављанству којим је држављанима Косова омогућено да имају вишеструко држављанство.
Тако особа која поседује српска документа са пребивалиштем на Косову, а која не може да извади косовска документа, де фацто постаје апатрид док се налази на територији Косова. Та особа не може да отвори банковни рачун, не може да се запосли у косовској институцији, са Косова може да изађе само ка Србији (али не и ка Албанији, Македонији и Црној Гори) и, што је најбитније, не може да оствари своја имовинска и многа друга права. Влада решење овог проблем најављује помпезним одлукама, једном из марта прошле године, која није донела измене у подзаконским актима и једном с почетка овог месеца коју тек треба видети на делу.
Податак о броју издатих косовских пасоша и личних карата у првих пет месеци ове године одлично дочарава тренутну „непопуларност“ косовског пасоша међу српском заједницом. Косовски МУП је у том периоду издао 1.071 личну карту и свега 109 пасоша грађанима четири северне општине са већинским српским становништвом. Може се рећи да сваки десети Србин са Севера који узме личну карту Косова, узима и пасош.
Благо, али ипак мршаво повећање, вероватно има везе са забраном употребе пасоша Координационе управе на прелазима на Косову, али и на приштинском аеродрому. Тамо је одлука уведена пре годину дана без икакве званичне одлуке владе. Додуше, приступ косовским документима је макар физички олакшан прошлог децембра, јер су у четири северне општине формиране косовске локалне канцеларије за цивилну регистрацију. Тако грађани више не морају да путују у већински албанске средине да би аплицирали за документа.
Уколико косовски пасош постане безвизан биће то јак разлог и за већину преосталих Срба да изврше цивилну регистрацију на Косову. Но тек ће тада у први план избити проблем грађана који увелико покушавају да се региструју, али им се одбија право на косовско држављанство и документа. Овај проблем који погађа претежно Србе и Роме, али и друге невећинске заједнице на Косову, показује да реформска моћ ЕУ није нужно ефикасна јер је управо процес цивилне регистрације једна од области из мапе пута визне либерализације.
С друге стране у свом годишњем извештају Заштитник грађана на Косову детаљно описује проблеме који настају у цивилној регистрацији – што самовољом службеника, што због неадекватног подзаконског оквира. Приступ документима предмет је и извештаја о људским правима Државног секретаријата САД.
То што Европска комисија једина наводно не види проблем говори да је визна либерализација далеко више политички него технички процес и као такав служи интересима стабилократије. Грађани са нормалним пасошима једино имају среће да се ти интереси после готово двадесет година поклапају и са њиховим интересом.
