Pročitaj mi članak
Данас се навршава 94 године од оснивања прве заједничке државе Јужних Словена – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (СХС).
Од оснивања краљевине, држава је променила осам назива и из монархистичког уређења прешла у републику.
Краљевина СХС заузимала је територију данашње Србије, Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе, и највећи део данашње Хрватске и Словеније.
На челу монархије била је династија Карађорђевића.
Србија је први пут званично изнела став о уједињењу Јужних Словена у једну државу кроз Нишку декларацију, 7. децембра 1914. године.
Конкретни преговори о устројству такве државе почели су, међутим, три године касније, а вођени су у два наврата – на Крфу 1917. и у Женеви 1918. Ти преговори су резултирали Крфском декларацијом и Женевским споразумом.
Крфска декларација установила је назив државе, монархистичко уређење, територију, равноправну употребу имена сва три народа, писма, вероисповести, једнакост свих грађана, опште бирачко право и тајно гласање.
Основе Женевског споразума биле су уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у једну недељиву државу и понуда Црној Гори да уђе у Краљевину СХС. Тим споразумом је предвиђено и да спољашње границе буду одређене самоопредељењем народа.
Услови за стварање Краљевине СХС створени су по завршетку Првог светског рата, после пропасти Аустроугарске монархије и Отоманског царства.
Краљевина СХС настала је Уговором Југословенског одбора који је представљао јужнословенске земље које су се одвојиле од Хабсбуршке монархије, и регента Александра Карађорђевића, који је 1. децембра 1918. и објавио стварање краљевине.
Премијер прве владе био је један од оснивача Радикалне странке, Стојан Протић.
Краљевина СХС је променила назив у Краљевину Југославију 3. октобра 1929. године.
Током Другог светског рата, на другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу, 29. новембра 1943. године постављени су темељи новог уређења Југославије.
По завршетку рата одржан је референдум на коме је прихвачено републиканско државно уређење, уместо монархистичког.
(РТВ-РТС)
