Pročitaj mi članak

DALEKO JE PONEDELJAK Redovi ispred prodavnica, kraj im se ne nazire

0

Više od 50 sugrađana, sa maskama i rukavicama, stajalo je u redu, na rastojanju od dva metra, ispred svetski poznatog trgovinskog lanca, čekajući da dvoje potrošača izađu kako bi oni mogli da kupe namirnice za predstojeći policijski čas koji počinje danas u 17 časova i završava se u ponedeljak, u pet.

Мање трговинске радње, пиљаре, фарбаре, фризерски салони, књижаре и други предузетници, били су приморани да ставе катанац на врата радњи, а једини који опстају у овом времену су велики трговински ланци, чија се профит за десет пута увећала од проглашења епидемија коронавируса.

– Општа је лудница. У почетку су поштовали мере да само по двоје могу да уђу у продавницу, а онда када су остварили профит већи но што имају пред Нову годину, одлучили су да пуштају више људи одједном. Да ли је то нормално? – пита се С. С, радник једног трговинског ланца, додајући да је најгоре од свега што неки људи носе маске и рукавице, а неки не.

Наиме, репортери Директно.рс су у дану када ће почети полицијски час од 60 сати, обишли велику прехрамбрену продавницу која је стационирана на Новом Београду.

Грађани, опремљени маскама, рукавицама и својим мобилним телефонима или новинама, стрпљиво су чекали у реду који се протеже око целе зграде, која обухвата и саму продавницу и огроман паркинг. Колико ће дуго да чекају – не знају, а крај реда се једва назире.

У разговору са потрошачима дознали смо да ће они чекати до затварања продавнице, до 15 часова, а уколико не успеју до тада да дођу на ред, мораће да се стрпе до понедељка.

– Видите и сами. Погледајте колики је ред! Надам се да ћу успети да стигнем на време, барем да купим неке основне намирнице које ће ми трајати до понедељка. Ако не, шта да радим. Имам код куће залихе брашна и уља, неко месо ми је остало, имам и неке конзерве. Скрпићу се – прича једна жена, док се ред непрестано продужава.

Да су људи уплашени, види се у њиховим очима и начину на који гледају друге. Труде се да не долазе у контакт ни са ким и да држе препоручено растојање.

Сам улаз у продавницу чува обезбеђење млађих година, које прописује колико потрошача сме да уђе. Након двоје, троје људи, они пропуштају двоје нових, а после употребе свих колица које грађани остављају испред улаза, обезбеђење ручке прска асепсолом, пре но што их нова муштерија употреби.

Грађани су препуштени на милост и немилост, на самосвест и свест других људи, на то да ли ће неко поштовати прописане мере, не само због себе, веч и због других људи с којима долазе у непосредни контакт, или неће. Да ли ће неко због немара ризиковати да буде заражен или не?