Kažu da svaki čovek za života ima samo jednu veliku želju, ali isto tako stara poslovica upozorava — pazi šta želiš, jer može i da ti se ispuni.
Шеф Националног савета Албанаца у Србији Јонуз Муслију јесте, слободно се може рећи, човек са само једном жељом — да Албанци на југу Србије имају иста права као Срби на Косову и Метохији. То је бар став који је изнео пред члановима Комисије за мониторинг Савета Европе уз опаску да Србија не може ка ЕУ док су права Албанаца угрожена.
И у праву је! Ево каква права уживају Срби на Космету.
Тешко да на овом континенту ико сем Срба са Космета може да се похвали да живи у енклавама усред Европе, да не сме да говори свој језик у продавници, да му деца никада нису била у главном граду наше јужне српске покрајине, Косова и Метохије, Приштини. Нико, па ни Албанци са југа Србије немају ту привилегију као Срби са Косова да им деца у школу иду у пратњи војника наоружаних до зуба.
Нема шансе ни да им неко ускрати било какво „право“, па ни „право“ да комшија на његовом плацу сазида кућу. Нема потребе да говоримо о томе да су сународници Срба на Косову и Метохији увек и у сваком моменту спремни да својим комшијама приреде „ватромет“, као што су то Албанци урадили Србима, рецимо, 2004. године.
Нема збора да није срећан што Срби на КиМ не живе ни у градовима, ни варошицама, већ на селима, јер сви знамо колико је смог штетан. Ни чињеница да су некима од њих контејнери дом просто није у реду. Јер, где је ту реципроцитет? Док Албанци из Прешева, Бујановца или Медвеђе уживају у благодетима 21. века — струји, води, интернету, клима-уређајима, Срби имају могућност да се гурају у лименим кутијама. А здравство?
Па зар су Србима на Космету потребне болнице и савремени медикаменти?! Шта фали ако Србин из Призрена иде на други крај код лекара, у Штрпце! Ипак је то привилегија. Зар не?! Зато, заиста, ако правда постоји, Савет Европе или сам ЕУ, и Америка, треба да учине све оно што је у њиховој моћи да Муслијуу испуне жељу. Да и Албанци са Косова живе привилеговано као Срби на Космету.