Pre nego što spakujete kofer gledajte da sa sobom ne poneste nijednu brigu, kako vam odmor ne bi preseo. Na vreme odlučite da li ćete nositi kartice ili keš, a evo saveta kako da se zaštitite i od lopova.

– Када је реч о коришћењу платних картица у иностранству, најпре саветујемо корисницима да, пре него што отпутују у иностранство, провере с банком која им је издала картицу – да ли картица коју поседују може да се користи и у иностранству, као и који су трошкови и накнаде за коришћење те картице у иностранству – рекли су за „Блиц Бизнис“ из Народне банке Србије (НБС).

Посебно обратите пажњу на потенцијалне трошкове, а како бисте избегли потенцијалне проблеме приликом коришћења платних картица током свог боравка у иностранству.

Оно што велики број корисника занима јесте да ли се наплаћује накнада за подизање новца на банкомату у иностранству, као и да ли се наплаћује накнада за плаћање платним картицама на продајним местима у иностранству.

– Уколико банка издавалац платне картице наплаћује ове накнаде, оне морају бити јасно приказане у тарифнику те банке. Тарифници банака саставни су део оквирних уговора, а такође су и јавно доступни – подсећају из НБС.

Провизија за подизање новца с банкомата у иностранству креће од минимално утврђеног износа који није везан за суму новца који се подиже, тако да се неретко дешавало да корисницима, за мање износе, буде наплаћена већа провизија за подизање новца с банкомата од самог износа који су на истом банкомату подигли.

Обратите пажњу на surcharge накнаду

За веће износе новца, а понекад и невезано од висине износа, банке наплаћују провизију која се мери у процентуалном износу новца који подижете. Додатно, за подизање готовине платним картицама у иностранству поред банака издавалаца и банке прихватиоци могу да уведу такозвани surcharge – накнаду. Ту додатну накнаду наплаћује банка прихватилац, односно банка чији је банкомат.

– Из тог разлога корисници треба да обрате пажњу да ли при подизању готовине постоји и та додатна накнада на страни прихватиоца јер уколико постоји она треба да буде приказана на банкомату, те да на основу информација о поменутим накнадама виде да ли се њима исплати да подижу новац на том банкомату или да потраже банкомат на коме се не наплаћује ова додатна накнада – рекли су за наш портал из НБС.

Поједине банке у иностранству не наплаћују провизију за подизање новца дебитном картицом уколико имају такав уговор с вашом матичном банком у Србији.

Подизање новца с банкомата банке која послује и у Србији?

Честа је заблуда корисника да банка у иностранству неће наплатити провизију за подизање новца с банкомата ако је из исте банкарске групације као и банка која је издала картицу у Србији.

– Све пословне банке у Србији су засебна правна лица, стога провизија за подизање новца с банкомата или ПОС терминала на шалтеру банке неће бити наплаћена само ако су банке међусобним споразумом регулисале то питање, што грађани могу да провере са својим банком пре него што отпутују у иностранство.

Поред евентуалних трошкова приликом подизања новца на банкомату у иностранству, још један изазов који корисници могу имати када користе своје платне картице у иностранству, везује се за курсне разлике – упозоравају у централној банци Србије.

Курсне разлике приликом дизања новца

Уколико је платна картица везана за динарски рачун, морамо имати у виду трошкове конверзије валуте.

– Корисно је да се код своје банке корисници информишу и о курсу који ће се користи приликом конверзије износа у динаре из валуте у којој је извршена трансакција. Уколико је платна картица везана уз девизни рачун, да би се избегле дупле конверзије, такође саветујемо да се пре путовања корисници информишу код своје банке – која је уговорена валута обрачуна за потрошњу у иностранству и да ли ће постојати конверзија у зависности у коју земљу путују – додају.

На примеру платних картица, банке приликом обрачуна потрошње у иностранству (која је извршена у било којој страној валути), износ задужења од картичне шеме добијају углавном у еврима, а конверзију оригиналне валуте у евро врши та картична шема на основу сопствене курсне листе.

Дакле, курс који се примењује за ову конверзију зависи од картичног бренда. Што се тиче курса који примењује банка корисника картице (банка издавалац) приликом задужења рачуна корисника – најчешће се примењује продајни курс за евре, или другу страну валуту (банке за ову конверзију углавном не користе средњи курс).

И ту није крај када се наводе потенцијални трошкови настали подизањем новца на банкомату, јер за подизање готовине у иностранству и плаћање на продајним местима поједини прихватиоци пружају такозвану ДЦЦ (Dynamic Currency Conversion) услугу на банкоматима и ПОС терминалима у иностранству.

– Подсећамо да је приликом извршења саме трансакције потребно обратити пажњу на све претходно поменуто, а ако се има у виду висина провизије за коришћење платних картица у иностранству, погодније је плаћање картицом директно код трговца од подизања готовине на банкомату. За подизање готовине са банкомата, савет је да се користи дебитна картица, јер су провизије најчешће ниже него провизије за коришћење кредитне картице – рекли су у банци.

Шта ако изгубите картицу на одмору?

– Оно што увек наводимо корисницима је и да свакако меморишу број контакт телефона са картице у именик мобилног телефона како би, у случају потребе, могли да на једноставан начин контактирају банку издаваоца картице. У случају крађе или губитка картице, потребно је да одмах о томе обавестите банку која вам је издала картицу како би се блокадом картице спречило њено неовлашћено коришћење.

Корисници платних картица морају бити свесни одређених ризика при њиховом коришћењу независно од места потрошње.

У том смислу, ризици којима су корисници платних картица изложени током сезоне одмора су исти они којима су изложени током целе године, уз напомену да је ризик у вези са коришћењем платних картица већи током сезоне одмора због појачаних гужви на појединим јавним местима и веће потрошње.

– Као главне опасности можемо навести крађу картица (физичку крађу). Користимо прилику да укажемо да корисник платну картицу треба да користи на начин који је утврђен уговором о издавању платне картице, да по пријему картице заштити свој ПИН на начин да га не дели са другим лицима и да се ПИН број никако не записује на самој картици нити се носи заједно с картицом (нпр. у новчанику). Народна банка Србије је 17. јуна објавила на јавну расправу и Нацрт измена и допуна Закона о платним услугама, чије предложене измене и допуне ће додатно допринети сигурности електронских плаћања и мерама сигурности за заштиту поверљивости и интегритета персонализованих сигурносних елемената корисника платних услуга, како би се гарантовала безбедна аутентификација и смањио ризик од преваре. Нацртом је дефинисана поуздана аутентификација корисника и утврђено када је пружалац платних услуга дужан да је примени – подсећа НБС.

Даље, приликом подизања новца с банкомата препоручљиво заклонити руком тастатуру када се уноси ПИН и никако не прихватати помоћ непознатих особа. Уколико се неко поред вас сумњиво понаша, стоји близу вас, гура вас или посматра трансакцију – одустаните од трансакције.

– Такође саветујемо да се визуелно провере предња маска и тастатура банкомата, и да се одустане од трансакције уколико се уоче сумњиви уређаји или предмети, јер је најчешћи начин злоупотребе картица на банкомату постављање лажних уређаја на предњој масци како би се копирали лични подаци са картица, с крајњим циљем да се касније приступи рачуну и новчаним средствима њихових власника – упозорава банка.

Такође, могућа је злоупотреба картица и од стране лица у угоститељским објектима и продавницама када грађани у присуству више лица откривају ПИН који користе за обављање плаћања платном картицом, или када се плаћање платном картицом обавља без присуства лица које је власник картице. Због свега наведеног, корисници картица морају стално имати на уму да никако не смеју да дају своју картицу другим лицима без надзора.

Губитак картице не значи губитак пара

– Омогућавањем инстант плаћања на продајним местима, грађанима и привредним субјектима смо обезбедили алтернативу картичним плаћањима, и то много пре него што је Европска унија започела своје активности у циљу обезбеђења адекватне алтернативе картичним плаћањима.

Предност платне картице у односу на готовину јесте у томе да за разлику од ситуације када је украден или изгубљен готов новац – губитак картице не мора истовремено да значи и губитак новца, под условом да корисник картице реагује на време. Уколико би се нежељени случај догодио и картица била украдена, потребно је без одлагања информисати издаваоца картице како би је блокирао и на тај начин помогао да се спречи већа штета.

Зато је савет грађанима да увек имају код себе имају број кол-центра банке чију картицу користе како би без одлагања реаговали у случају крађе или губитка картице. У случају крађе или губитка картице, кључно је, у што краћем року, о томе обавестити банку која је кориснику издала картицу.

8 савета како да сачувате картицу на одмору

– Картицу је потребно носити са собом

– Картицу не треба давати нити позајмљивати другим лицима

– Број картице, и то посебно у комбинацији са другим елементима са картице (нпр. рок истека) никада не треба слати писаним путем, диктирати другим лицима

– ПИН не треба никоме откривати и ПИН никада не треба бележити

– Приликом уноса ПИН броја препоручљиво је руком заклонити тастатуру

– Меморишите број своје банке

– Одаберите опцију СМС обавештења о стању на текућем рачуну

– Платне картице чувајте на више различитих места уместо на једном

Izvor: Blic.rs

Oznake: kartice, keš, odmor, plaćanje