Pročitaj mi članak

Četnici po pravdu u Strazbur?!

0

Разлог за најављену тужбу Европском суду за људска права је одлука Уставног суда Србије, који је равногорцима у октобру ускратио поједина борачка права

Коначну одлуку о подизању тужбе против државе пред судом у Стразбуру некадашњи припадници Југословенске војске у отаџбини донеће у првим недељама 2013.

Разлог за најављену представку Европском суду за људска права је одлука Уставног суда Србије, који је равногорцима у октобру ускратио поједина борачка права.

Овај суд оборио је Уредбу Владе Србије из 2005, којом су припадници ЈВО добили повластице идентичне члановима партизанског покрета.

Да обарање спорне уредбе пред Уставним судом није променило статус равногораца, који се и даље сматрају антифашистима и равноправним учесницима рата, став је њиховог правног заступника Зорана Живановића.

Он каже да ће ових дана имати састанак са члановима равногорских удружења, на коме ће им изнети ове аргументе и донети одлуку о даљим потезима.

„Најважније је да сви учесници рата који су се борили за краља и отаџбину имају законску сатисфакцију за учешће у рату. Одлука Уставног суда ту није ништа променила, већ им је само ускратила права која нису могли ни да остваре – борачки и додатак за негу и помоћ, инвалиднину или бањско лечење,“ каже Живановић.

Закон о изједначавању четника и партизана донет је пре осам година, а ниједан припадник Југословенске војске у отаџбини до данас није остварио права која му припадају. Министарству рада и социјалне политике обратило се 3.000 равногораца, тражећи да им се призна борачки статус. Њих 700 је одмах одбијено, док су остали “на чекању” до данас.

Да је већина ових права пре одлуке Уставног суда постојало само на папиру сматрају и некадашњи припадници краљевске војске. Али истичу и да им све то макар формално припада и најављују представку пред Судом за људска права.

„Тужбу планирамо да упутимо у Стразбур чим прођу празници,“ каже секретар Удружења припадника Југословенске војске у отаџбини Љубомир Радојловић. „Тачно је да нам је Уставни суд укинуо нешто што нисмо ни имали, али за то није било основа.“

Чланови овог и других сличних удружења љути су на државу што до данас у пракси није спровела изједаначавање са партизанима. Највише их боли, ипак, апсурдни пропис по коме се за доказивање учешћа у рату тражи потпис најмање двојице идеолошких противника – чланова Субнора.

 

(Новости)