Pročitaj mi članak
Да ли се сећате како је Биљана Србљановић коментарисала физички изглед новинарке ТВ Пинк Маријане Стевановић након што је ова у директном телевизијском преносу гледаоцима саопштавала изборне резултате? Драмска списатељица описала је репортерку као особу која је „очигледно имала тешку ноћ и проблем са парадентозом”. Новинарка се одмах „извинила” што је својим неугледним физичким изгледом чувеној ауторки приредила визуелну непријатност и објаснила да нема парадентозу, већ десет година стар ожиљак изнад усне. То јој је успомена на батине од бившег мужа – који, узгред речено, није осуђен због насиља у породици.
„Остала сам самохрана мајка и радим више послова да бих издржавала и школовала децу. Наравно да ми плата касни по неколико месеци, наравно да знам и ко сам и како изгледам. Наравно да ми ваше мишљење о томе неће променити живот, али је поражавајућа ствар за све жене у овој земљи да им се ви на овај начин подсмевате, не водећи рачуна да осим косе, шминке, зуба, сиса, дупета, гардеробе, све те жене имају и живе живот вама непознат и често далеко тежи него што можете и да замислите”.
Маријана Стевановић такође се „захвалила” Биљани Србљановић на чињеници што се није осврнула на то шта она ради и колико је у томе професионална, већ само на то како изгледа, и поручила:
„Ваљда је та грађанска Србија (којој ви по изгледу припадате, оф корс) устројена тако да јој све осим скупих крпица кида живце, да јој све осим генералског порекла изазива презир и да има сва права овога света да вређа оне које сматра нижим обликом људског постојања!”
Морам признати да сам се још тада запитала због чега жена која у јавности себе промовише као врхунског интелектуалца, пардон – интелектуалку, има потребу да се руга физичком изгледу друге жене, поготово жене којој није доступан живот на високим потпетицама којима у граду светлости корача Биљана Србљановић. Тада нисам могла ни да претпоставим да ће ме та иста Биљана Србљановић оптужити за мизогинију и фашизам, само зато што сам се усудила да читаоцима „Политике” презентујем податке из најновијег пописа становништва који говоре да свака друга тридесетогодишњакиња у Београду нема дете. Гостујући у емисији „Пешчаник”, Биљана Србљановић назвала ме је будалом, а читаоце „Политике” који су сматрали да у мом тексту нема ничег спорног назвала је мојим саучесницима у ширењу патријархално-фашистичко-дверистичких аргумената.
Оцењујући да сам написала „крајње неуки и фашистички текст у коме су жене оптужене за хедонизам и да се предуго школују”, она је нагласила да завршетак овог текста представља еклатантни фашизам јер се у њему каже да наталитет, нажалост, праве Ромкиње. Иако ме је у свом јавном наступу Биљана Србљановић мотивисала да посумњам у њену здраву памет, морала сам да посумњам и у њен добар вид. Наиме, у тексту нигде не пише то што је Биљана прочитала. У тексту пише да су „резултати пописа потврдили да Ромкиње, Албанке и Муслиманке рађају највише деце”.
Даље, у тексту јасно пише да је „нажалост, и последњи попис становништва показао да је потврда о вишем степену академског образовања обрнуто сразмерна броју дечјих соба у стану – само оне жене између 40 и 49 година које имају само (незавршено) основно образовање родиле су више од двоје деце. Жене са високим образовањем те старосне доби родиле су 1,37 деце”.
Одакле је Биљана Србљановић „учитала” да „’Политика’ у два најчитанија текста позива да се боримо против наталитета код Ромкиња тако што ће се жене мање школовати”?
Објављивање текста о наталитету није прикривен позив женама да рађају, нити је знак да се „неке групе припремају да женама угрозе освојена права”. Ако у тексту пише: Готово половина жена у Београду које имају између 30 и 35 година не одазива се на име „мама”, та реченица представља само статистички податак и нема никакав „вишак значења”. То само значи да свака друга жена није родила. То не значи да „Политика” од својих читатељки очекује да роде, нити их оптужује што нису родиле, нити их пита: а шта чекате, нити их опомиње да раде против националних интереса, нити их подсећа да наталитет пада, нити их учи да је дужност жене да буде мајка…
Текст због којег је новинарка „Политике“ оптужена за мизогинију и фашизам
Да ли ће тридесетогодишња жена која има дете и она која нема дете исто прочитати ову реченицу? Наравно да неће, али то није „кривица” аутора текста. Да ли убудуће треба да избегавамо тему брака, наталитета и мушко-женских односа? Или да питамо феминисткиње и боркиње за права жена какве текстове смемо да објављујемо и како да тумачимо статистичке податке да се оне не би увредиле и сматрале прозваним?
Велики број читатељки, укључујући и Биљану Србљановић, бурно је реаговао на констатацију моје саговорнице др Мирјане Рашевић да хедонистички образац живљења такође доприноси одлагању рађања, иако у тексту јасно пише да одлагање рађања није колатерална последица живота у транзицији, односно и да су у развијеним земљама Европе демографи дошли до закључка да продужено школовање и висока тежња ка материјалним добрима доводе до одлагања рађања.
Могу да имам разумевања за чињеницу да ме наше читатељке питају зашто их оптужујем за хедонизам када немају ни за хлеб, али када ме то пита жена француског амбасадора, онда моје разумевање за „изгубљене у преводу” почиње да се круни.
(Политика)
