Pročitaj mi članak
Погибија жандрама актуелизује увођење сензорског система за контролу на југу Србије. Пројекат „Пресек“, дело домаћих стручњака, омогућава да се у реалном времену региструје и кад падне грана са дрвета.
Спречавање преливања криминалних активности са Космета, кријумчарења оружја, дроге и белог робља, уз смањивање присуства оружаних снага у Копненој зони безбедности – био је задатак пројекта „Пресек“, који никада није заживео на југу централне Србије.
Мултисензорски систем за контролу и безбедносну заштиту административне линије са КиМ, савремени пројекат српске памети којег се не би постидели ни САД, Русија или Израел, званично није реализован због – недостатка пара.
ИНОВАЦИЈА, ПА РЕАЛИЗАЦИЈА
Цена нашег система за контролу и заштиту административне линије са Косметом је била само један одсто од закупа израелског сателита!
Пројекат израђен прошле деценије, сада би могао да се иновира, а једна нишка приватна фирма спремна је да „Пресек“ комплетно реализује.
После прошлонедељног убиства жандарма Стевана Синђелића у КЗБ, поново се актуелизује овај систем заштите административне линије који, између оста лог, може да зашитити животе припадника српских снага безбедности.
А, и сума од око 350.000 евра, колико би коштала реализација „Пресека“, није толико велика, када се зна које ефетке би имало ово „будно око“, са информацијама са терена у реалном времену.
Иницијативу за осавремењавање система контроле КЗБ покренуло је фебруара 2002. године Координационо тело за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа.
Пројекат су, под патронатом Војнотехничког института, осмислили и израдили стручњаци и специјалисти Војске, Министарства одбране, МУП-а, али и професори и инжењери Електронског факултета и Електронске индустрије у Нишу.
Било је планирано да комплетан систем контроле покрије и штити административну линију са Косовом у дужини од 478 километара. „Пресек“ је требало да буде повезан регионално, са центром на Копаонику и са националним системом који би био постављен у Београду.
„Пресек“, упрошћено, може преко сензора да идентификује сваки догађај на терену, па макар пала и грана или прошла нека животиња.
– Систем детектује сеизмичке вибрације – објашњава др Властимир Павловић, професор нишког Електронског факултета, учесник у овом пројекту.
– Код „Пресека“ не постоји дилема „има-нема“, он евидентира сваки догађај. Сисетем је припреман јако дуго и представља интелигенти систем одбране, који дојављује праву ситуацију на терену. Показало се да ради у свим временским условима и да је непогрешив.
ТЕРМОВИЗИЈА У СИСТЕМ
„Пресек“ могао би да се интегрише видео-надзор административне линије са Косметом, али и границе са Македонијом, који користи Жандармерија.
Као и њихове термовизијске уређаје, који омогућавају бистар поглед кроз маглу и кишу, а поготово у мраку, а које су планиране пројектом система за контролу и безбедносну заштиту.
Обука за рад на „Пресеку“ готово да није ни потребна, јер је руковање мобилним телефоном компликованије. А спектар могућности и употребе система су велике, не само за потребе снага безбедности.
Припрема пројекта мултисензорског система коштао је тек 60.000 евра. Координационо тело за југ Србије имало је у међувремену понуду из иностранства да купи систем (без опреме) за 700.000 евра. Када су, међутим, погледали понуду, са тимом за израду техничког пројекта закључили су да је исти као наш систем.
„Будно око“ је предвиђало и радарску и термовизијску контролу, гарантовао би безбедност целокупног становништва у КЗБ, а било је планирано да буде компатибилан са системом Кфора на Космету.
Пројекат за идентификацију кретања „Пресек“ оцењен је пре десетак година највишим оценама војске и жандармерије, али и политичара. Потом је, међутим, уследило изнајмљивање шпијунског сателита од израелске фирме „Имиџсет“, који је могао својим снимцима да покрије и Косово и Метохију.
А сателит је слао фотографије са терена после 24 сата, које су биле бескорисне. Крајем 2006. председник Одбора за безбедност Координациног тела за југ Србије Нинослав Крстић јавно је питао зашто да гледају слике, када не могу да реагују на простору КиМ, што се и показало марта 2004. године.
(Вечерње новости)
