(Двери)
Блиц, Мондо, Ало и остала жута штампа „европске Србије“ здушно су пренели вест како је извесна Весна Зорић, власница геј кварта у улици Краљице Наталије (прекопута Вазнесењске цркве у Београду) нападнута на трибини коју је група грађана организовала у сали општине Савски венац.

Због тога смо одлучили да ексклузивно пренесемо истину о томе шта се заиста десило на тој трибини, како би јавност могла да види до које мере промотери ЛГБТ идеологије могу да свесно лажу и обмањују јавност, не поштују законе и, изнад свега, чине кривична дела не би ли обезбедили место где гејеви међусобно могу да чине непримерене радње (што не крију, наводећи да ће у том центру бити отворен и тзв. крузинг клуб за мушкарце).

У наставку послушајте сведочење забринуте грађанске Савског венца која износи невероватне детаље о самој трибини.

Неауторизован транскрипт
„Била сам тамо јер сам чула за намеру геј популације да направи геј кварт у улици Краљице Наталије. Било нас 40 до 50 и то су углавном били станари из те зграде и остали из окружења који су били заинтересовани.

Чим смо ушли у велику салу општине Савски венац један крупан човек у зеленим панталонама и црвеној мајици почео је појединачно да нас фотографише при чему није правио групне фотографије, као новинар, после чега је мој супруг питао председника општине ко је тај човек, и ко му је дозволио да фотографише. На питање председника општине, човек који је фотографисао је одговорио да је новинар у листу „Мондо портал Србије“, а што знамо да није новина него сајт, и то лажно представљање већ је изазвало сумњу у ту његове намере.

На самом почетку, председник општине је отворио трибину уз напомену да сви могу да се изјашњавају, и да нико неће бити прекинут у излагању.

Иза мене, у четвртом реду лево, седела је девојка која се касније представила као Весна Зорић, а поред ње је седео човек који нас је све фотографисао и представио се као Борис Милићевић, а близу њих је седела крупнија, плава девојка са дугачком косом.

Весна Зорић је рекла да није лепо од општине што их нису позвали, и да је она случајно, од њеног комшије (показујући на Бориса Милићевића) сазнала за трибину, и изразила је жељу да седне поред председника општине и да она одговара на питања грађана. Неко од организатора је онда спустио микрофон до говорнице и онда је она изашла, представила се као оснивач удружења грађана „Егал порт“ који је штитио интересе Рома, а од прошле године штити права представника ЛГБТ популације, првенствено се бави тзв. „социјалним маркетингом“, и да у делатности имају оснивање геј клубова. Она је даље рекла да су клуб (мисли се на центар у Краљице Наталије) отворили ради дружења и да нема ничег лошег у томе.

Адвокат Ђорђе Мара, који је иницирао ову трибину, рекао је да то није баш тако како она представља, на шта је одједном човек који нас је фотографисао (Борис Милићевић) скочио и почео да виче: „Не прекидајте је! Не вређајте је!“ Та његова реакција била је потпуно непримерена, сви смо се окренули погледали у њега, ја сам му само рекла: „Немојте да провоцирате, јер то не води разговору.“

Госпођица Зорић је рекла још две три реченице и онда се представио адвокат Ђорђе Мара који је рекао да оно што је она изнела није сасвим тачно, па је онда прочитао са сајта да то што су они основали односи се на отварање геј хостела, који има одређено радно време, да се ту улази за 1000 динара, изнајмљују се собе, али да у том простору долази до гужве, непримерене буке, а нарочито до непримереног понашања. Рекао је да је ова трибина заказана да се појасни природа имовинско правног спора који ту постоји, јер постоји спор између општине Савски венац и предузећа „Морава“.

Када је Морава видела да ће да изгуби тај спор од скупштине станара, онда је она уступила овом удружењу тај простор, и онда су станари и општина Савски венац позвали грађевинску инспекцију.

Међутим, власница овог удружења, Весна Зорић, није хтела да отвори врата, нити полицији, нити грађевинској инспекцији, нити комуналној инспекцији, и онда је грађевинска инспекција дошла и запечатила врата. Када је то урађено, представници ЛГБТ удружења су то обили, у том простору изазвали пожар како би могли да наставе са грађевинским радовима. Када су ватрогасци дошли, угасили су пожар, затим опет запечатили простор док не дође увиђајна екипа. Када је екипа отишла, нелегални грађевински радови су настављени, и када је грађевинска инспекција поново дошла, они су онда рекли да тај простор приватна својина и да ту не може да се улази. Ја сам, као криминалиста, била прилично изненађена овом причом, зато што ми је несхватљиво понашање геј популације, зато што су они остварили своја законска права и остварили своју равноправност. А пошто су већ стекли права, онда морају и да имају неке обавезе, на првом месту поштовање Закона.

Весна Зорић, тог тренутка, када је адвокат то објаснио, захтевала је да реплицира, и онда му је рекла да он нема права да прича на овој трибини зато што је он под кривичном истрагом коју је она покренула, и то је рекла претећим тоном. Затим се умешала супруга адвоката, која је такође правник, и која је рекла да они немају други начин, него да законом остваре своја права, а онда је пријатељица Весне Зорић рекла: „Сви треба да идете на село, уколико нисте у стању да учествујете у градским збивањима 21. века!“.

Ово није личило ни на дијалог, нити на место где се може доћи до некаквог решења јер је Весна Зорић све време опструирала дискусију. Онда сам се ја јавила за реч. Рекла сам да немам ништа против ЛГБТ популације, али да сматрам да ова улица (Краљице Наталије) није примерена за тако једно место, за такав хостел. Прво, зато што се преко пута њега налази Вазнесењска црква, на шта је госпођица Зорић из свег гласа почела да виче „УА!“, на шта је неко од њених рекао да и „Владика Качавенда припада том друштву“, па је неко опсовао владику, и било је веома непријатно.

Затим, рекла сам да је, на другом месту, у питању мала улица, али да она обилује лепим садржајима, да има значајне образовне установе, а да се ту налази и порођајна клиника, и да није примерено да било какав хостел у близини породилишта, на шта је Зорићка добацила „Да се не плашите да ћемо да Вам усвајамо децу? Не бојте се, нећемо.“

Затим сам рекла да сам ја још пре три године предложила да они добију измештен кварт, што је изазвало бујицу негодовања, њихових, и они су сви заједно почели да вичу „Холокауст! Хоће да нас ставе у гето! Фашисти, фашисти!“, а мене је госпођица Зорић лично назвала фашисткињом, па сам ја онда, потпуно мирно, рекла: „Девојко, у Паризу постоји Монмартр као кварт сликара, људи се скупљају у квартовима не да буду изоловани, већ да се састају по сличности интересовања.“ У међувремену, она је одједном скочила са своје столице и окренула се једном ситнијем, старијем човеку који је седео иза ње и са којим се она све време нешто кошкала. Пришла му је, почела је да га фотографише и да га вређа, а онда је он скочио и покушао да јој одузме мобилни телефон којим га је сликала, и у том тренутку су још неки људи почели да се дижу и да им прилазе и онда је она, сасвим карикирано, почела да узвикује, отприлике, нешто попут „нападају ме“, као да позива у помоћ, и тада је ушла полиција.

Ни полицији није било јасно да ли је дошло до конфликта, па су они стали онако на пола пута између тих столица, и онда је ту дошло до дијалога. Председник општине је рекао да полиција тражи да се прекине скуп, и да се смиримо, да би видели шта ћемо даље.

После неколико минута, отишла сам до полиције, рекла им да они немају право да прекидају скуп, већ је њихово да обезбеде јавни ред и мир уклањањем оних који ће да ометају скуп, а да је на нама да наставимо. На крају сам пришла Зорићки и рекла јој: „Како ви замишљате да можете да штитите било чија права када немате такта, немате стратегију, нисте дипломатични, а право да вам кажем, чини ми се и да имате неких проблема са нервним системом?“ Она је, наиме, током читаве трибине поскакивала, као на некој утакмици, и као да игра, тако се понашала и то ми је било чудно.

Она је мени на то одговорила: „Госпођо, ви сте рекли шта мислите.“, на шта сам ја одговорила: „Јесте, али ви то нисте разумели.“

Никада нисам присуствовала оваквом скупу, али сам јуче прочитала чланке и са запрепашћењем констатовала да у медијским извештајима нема ни трунке чињеница, да је она вероватно саопштила новинарима оно што је она имала да им каже, али сам сазнала и нешто много интересантније, а то је да је она била оснивач геј алијансе а да се та алијанса благовремено оградила и од ње и од тог њеног „Егал портала“, због њеног екстремног понашања, па се поставља питање у чије име она иступа ту и зашто се она тако представила.

Могу само да додам да су сви тамо присутни били извређани, да сам названа фашисткиња, све су нас фотографисали без наше дозволе, што је кривично дело. Она сама је извршила кривично дело омаловажавајући човека против кога се води (ако се стварно и води) поступак. Остаје ми нејасно због чега су спомињали навијаче у чланцима који су јуче објављени, чини ми се у Блицу и новинама Ало, јер, навијачи иду на фудбалске утакмице, не иду на трибине о имовинско-правним споровима…

Акценат, у сваком случају, је да удружење грађана „Егал порт“ не поштује закон, а мене као борца за заштиту закона уопште не занима да ли је то ЛГБТ, занатско или сликарско удружење, држава мора да има начин да то реагује.

Када сам дошла до ових сазнања, позвала сам дежурну службу полицијске станице Савски венац и њих сам питала због чега су прекинули трибину, због чега нису извели лица која су изазвала конфликт, на шта ми је човек који ми се јавио да је шриведени човек (а привели су човека кога је она све време сликала) одмах пуштен, зато што службена белешка указује на сасвим другу чињенично стање од оног које је госпођица Зорић представила полицији.

Мени је жао што се то тако завршило, верујем да би маса људи која је тамо била имала шта да каже, али се надам да ће се тај имовинско правни спор разрешити на одговарајући начин, али требало да то буде тако што ће посредством закона сви бити на једнаким околностима.

Oznake: gej, dešavanja, tribina, centar