Pročitaj mi članakDok građani uporno traže zaštitu prostora Kompleksa kasarni 17. puka Drinske divizije u Valjevu, nazvane „Kadinjača“, revitalizaciju i pretvaranje u Memorijalni centar, muzej, Grad Valjevo poziva Srbiju na koncert „zvezde Tešnjarskih večeri Zdravka Čolića“, u petak 11. avgusta, (na dan kada je srpska vojska krenula u pobedničku Cersku bitku), da igra i peva na stratištu, krvlju zalivenom, mestu stradanja, umiranja ratnika i tifusara, mestu odakle su polazili naši pobedioci u sve bitke balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.
После бахатог, агресивног рушења овог комплекса, на стогодишњицу победе у Великом рату, пред вратима заштите, иза кога су стајале државне институције од Министарства културе, преко Републичког завода за заштиту споменика културе, САНУ – Одељења за историју, Савеза потомака ратника Србије 1912.-1920. и низа патриотских и родољубивих организација, појединаца…, док се директорка Ваљевског завода за заштиту споменика културе оглушила да наложено јој спроведе у дело, сада се организује и концерт на стратишту, знаменитом историјском месту и за Србију и за целокупну српску историју, месту страдња и умирања.
На овом, за потомке славних предака светом месту, симболу најстрадалнијег и најславнијег српског поколења није примерено одржавање концерата, играње и певање по стратишту ратника и тифусара, чије су кости, по сведочењу мештана, расуте у кругу и око круга поменуте касарне.
Поставља се питање да ли се то жели што пре сатрти сећање на славну историју и часне претке. Да ли је ово још један од начина да се родољубиви Срби још више понизе и да им се покаже да ће бити несавладиво његово величанство профит?
У години када се обележава 150 година од рођења Велике, светски признате хероине, Надежде Петровић, њен родни град Чачак ове године је проглашен за престоницу културе, а Унеско овај датум уводи у свој календар значајних датума, град Ваљево на месту страдања, велике жртве
и умирања ове Велике Српкиње, (уочи Васкрса 1915. год) позива Србију на концерт певача Здравка Чолића, да игра и пева на стратишту, месту жртве и месту масовног умирања и оних због којих се и сама жртвовала, ратника и тифусара.
И данас, када су више него икад неопходна родољубива осећања да се сачува интегритет и суверенитет наше државе, уместо да исказујући поштовање према нашим прецима који су имали висок морал и родољубље према својој држави и народу проливали крв и гинули за слободу коју уживамо данас, Град Ваљево организује концерт, играње и певање на знаменитом историјском месту, стратишту, симболу српске победе и морала. О томе како овакво понашање, однос према светињама, стратиштима, знаменитом месту, деструктивно делује на омладину, будућа поколења,
нико и не размишља.
Нису им довољни ни многобројни примери односа часних појединаца према херојској борби српске војске. Поменимо племенитог Грка Јаниса Јанулиса, мештанина села Агиос Матеос, и његове потомке, који своје земљиште где је логоровала Дринска дивизија нису обрађивали, нити користили до данашњих дана, из поштовања према херојству и стратишту српских војника; Гркињу Дору која поклања земљу Србији само зато што су ту били сахрањени српски војници у Првом светском рату, и низ примера народа који више поштују српског војника, одају му почаст него његови потомци.
Организатори Тешњарских вечери „не дозивају се памети“, и упорно позивају грађане на концет на стратиште, знаменито историјско место и скрнављење, за потомке славних предака, овог светог места. И поред захтева грађана да се концерт организује на другом месту у граду, примереном за такве манифестације, град Ваљево, организатори, остају неумољиви, настављају припреме простора за одржавање, за потомке славних предака, срамног чина.
Ово је понижавање свих честитих потомака и вређање славних предака који су се несебично жртвовали за отаџбину Србију.
