Прочитај ми чланак

БЕОГРАЂАНКА ЖИВЕЛА АМЕРИЧКИ САН, па одлучила да се врати у Србију

0

БЕОГРАД - Јована Стојановић (22) бриљантно је завршила студије економије на једном од најпознатијих америчких универзитета и - вратила се у Србију.

5

Ова Београђанка, која је дипломирала на Универзитету Камберландс у Кентакију, перфектно говори енглески и шпански језик, вешта је и на кошаркашком и на фудбалском терену, што сведоче многобројне освојене медаље, а једна је од ретких која је одлучила да се врати у земљу упркос сјајним понудама за наставак пословне и спортске каријере у САД.

– Средња школа коју сам уписала прима ученике из више од 30 земаља, што је за мене била дивна прилика да видим како ти људи живе, каква им је култура. Код Американаца су ми се свидели њихови манири. Пролазник који вам иде у сусрет увек ће се осмехнути или рећи „наздравље!“ ако чује да сте кинули – објашњава наша саговорница.

Ипак, након бриљантно завршених студија економије, Јована каже да није себе видела у Америци.

– Осим удаљености од породице и великих финансијских издатака, као објективних мана живота у Америци, сметао ми је и недостатак слободе и топлине. Највише ми је фалило слободе да одем да прошетам, седнем у кафић, да се дружим. Сваки дан је био исти, а кампус у ком сам студирала био је на аутопуту, у околини није било ничега. Само већи градови које сам посетила, попут Њујорка или Чикага, имају динамичнији живот. Недостајало ми је и људске топлине. Приметила сам да немају навику да доручкују заједно са породицом или да се јаве укућанима и попричају мало с њима кад стигну кући. Једино се за време празника осећа нека породична атмосфера.

– Тренирам кошарку од седме године, играла сам у Црвеној звезди с којом сам освојила државно првенство 2010. Као мала волела сам фудбал, тако да је половина медаља у мојој соби освојена на фудбалским турнирама. На мајчин наговор определила сам се за кошарку, а у Америку сам први пут отишла после трећег разреда средње школе, преко програма спортских стипендија. Међутим, остала сам само четири месеца, јер сам тамо сазнала да имам повишен шећер и морала да се вратим. Следеће године, поново сам одлетела преко океана, на студије економије – започиње причу Јована. Тамо се веома брзо уклопила.

Јована је у Београд слетела прошле недеље па још није сигурна да ли ће кошаркашку каријеру наставити као играч или ће се можда опробати у улози тренера за децу. У плану је уписивање и мастер студија јер, како каже, волела би да се бави менаџментом ако се укаже прилика.

Пред утакмице говор на српском

Јована не крије да је велики родољуб па јој је у студентској соби увек била окачена српска застава. Поред ње, направила је и сликовит приказ Моста на Ади и авиона који лети изнад њега. Такође, свом кошаркашком тиму је пред утакмице држала говоре на српском језику.

– Пред сваку утакмицу имала сам част да одржим кратак говор на српском, храбрила свој тим и говорила: „Идемо да их добијемо.“ Они ме, наравно, ништа нису разумели, али мислим да су могли да осете моју срчаност.