Pročitaj mi članak

Beograd dao 400 miliona da meri zagađenje, a ne da ga smanji

0

Beograd je pored postojećih 16 mernih stanica za praćenje kvaliteta vazduha odlučio da nabavi dodatnih 20 i na to potroši oko 400 miliona dinara, koliko iznosi i godišnji budžet Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA). Osnivač Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) Milenko Jovanović kaže za list „Nova” da ova mera neće poboljšati kvalitet vazduha u prestonici, za koji na osnovu postojećih merenja znamo da je loš i opasan, i da bi novac trebalo usmeriti na eliminisanje izvora zagađenja, u prvom redu privatnih kotlarnica.

Секретаријат за заштиту животне средине Града Београда покренуо је јавну набавку 20 мерних станица са програмским решењем за проучавање квалитета ваздуха и предикцију загађења, чија процењена вредност износи 396.666.666 динара, што је 10 одсто годишњег градског буџета за заштиту животне средине. Јавни позив за подношење понуда траје до 23. јула, а како је у њему наведено, расписан је на основу Програма контроле квалитета ваздуха који је дефинисао Локалну мрежу од 35 мерних места.

Миленко Јовановић, некадашњи начелник за контролу квалитета ваздуха у Агенцији за заштиту животне средине, који је учествовао у набавци и инсталацији око 40 аутоматских станица за мерење квалитета ваздуха широм Србије, оцењује за лист „Нова” да садашњи ниво мониторинга у Београду даје довољно информација да би се одмах приступило доношењу мера за његово побољшање, са којима се већ касни.

Додаје да би набавка нових станица у овом случају била стручно оправдана само у случају вишка буџетских пара и то у смислу набавке две до три нове станице, не и 20.

„Конкретно, овде недостају мере, а не станице. Да би се донеле и спровеле неопходне мере које ће побољшати квалитет ваздуха у Београду не треба у овом тренутку ни једна нова станица“, сматра Јовановић.

Напомиње да у Београду постоји 6 аутоматских станица које су у надлежности СЕПА, које заједно са 10 аутоматских станица локалног мониторинга Београда чине довољну и коректну мрежу за неопходну дијагностику и каснију проверу успешности мера. Осим тога, у читавој Србији има свега око 50 аутоматских станица.

„У појединим деловима града недостаје информација о концентрацијама полутаната, пре свега суспендованих честица, као што је Младеновац, али информација о томе је већ могла бити доступна постављањем узоркивача ПМ честица који вреди максимало 2.000.000 динара. Такође је чињеница, да је у донацији ЕУ за овај сегмент планирана инсталација потпуно опремљене аутоматске станице у Младеновцу, као и узоркивач у региону од Гроцке ка Београду“, каже и додаје да је ЕУ препознала објективне разлоге да се у целој Србији активира још 17 аутоматских станица, што је мање него што градска власт планира за Београд.

Колико је овај расход нерационалан илуструје податаком да годишњи буџет Агенције за заштиту животне средине износи око 410.000.000 динара.

„Агенције поред мониторинга ваздуха ради и мониторинг свих осталих медија животне средине у земљи, а ту спада и рад Националне лабораторије, израда националних извештаја, размена информација са међународним институцијама…“, објашњава.

Јовановић наводи да ни хиљаду станица за праћење концентрација загађујућих материја неће побољшати квалитет ваздуха нигде, па ни у Београду.

„Ваздух ће бити чистији када се примене мере за ургентно деловање на највеће доказане изворе загађења, а то су локална ложишта, саобраћај и индустрија. За око 4.000.000 евра је далеко важније смањити загађење ваздуха деловањем на његове узроке, а не једино га мерити годинама“, поручује Јовановић који у Агенцији за заштиту животне средине ради од њеног оснивања.

Напомиње да се за 400 милиона динара може променити око 1000 индивидуалних ложишта од процењених 1.200.000.

„То би била далеко ефикаснија мера, која не сме да чека јер прекомерно загађен ваздух у главном граду, као и у већини градова у Србији доводи до превремених смрти хиљада грађана, смањење радног века, повећања оболелих, а посебно угрожава здравље деце“, закључује.