Pročitaj mi članak
БЕЧ – Неоспориво је да је Европа пре рата била опасно место, пуна непромишљених и агресивних политичких маневара, оцењује бечки дневник „Пресе“ који је недељно издање посветио Првом светском рату.
Ко је био најважнији човек 20. века – Ајнштајн, Хитлер, Стаљин, Горбачов, пита лист, уједно износећи тезу да би то могао бити „млади босански Србин са несрећним детињством, који је 1914. случајно доспео у окружење српских националиста“ – Гаврило Принцип.
Принцип се, како истиче дневник, низом случајности нашао са оружјем у руци на правом месту у право време, када је аустроугарски престолонаследник посетио Сарајево.
На дан атентата је Европа била мирни континент, а само 37 дана касније почео је рат који је однео 20 милиона живота, подсећа „Пресе“, указујући да је уништио четири монархије и оставио за собом вакуум власти у коме су националсоцијализам у Немачкој и бољшевизам у Русији могли да се шире.
Злочини 20. века у овоме имају извор, а из прве катастрофе века су уследиле даље све до ратова на простору бивше Југославије и геополитички нестабилног региона Блиског и Средњег истока, наводи лист, додајући да без Принципа не би било лењинизма, стаљинизма, Хитлера, холокауста, ни хладног рата.
Шта може појединац?
Истовремено, „Пресе“ поставља питање да ли појединац може такву ланчану реакцију покренути, која је имала за последицу 80 милиона мртвих.
Стотине историчара покушавале су да умање значај Принципа и докажу да би се Први светски рат догодио и без њега и да су велике борбе за власт у националистички подгрејаној атмосфери тог доба, пре или касније, морале избити.
Актуелно се дискутује, указује „Пресе“, о грешкама и лошим проценама преоптерећених носилаца власти, које су довеле до непотребне катастрофе.
Неоспорно је, истиче лист, да је Европа пре рата била опасно место, пуна непромишљених и агресивних политичких маневара. Особе које су биле на челу држава, чинило се, да нису биле свесне куда иду и о чему је у праву било реч, већ су уништиле за мало година избалансирани систем „концерт сила“, који је Европи донео деценије мира.
„Пресе“ наглашава да је деценијама историчарима било јасно да је одлучујући „лош тон“ у концерту сила увела Немачка и додаје да је ескалација између Беча и Београда могла бити локализована, да је Берлин показао већи интерес за мир и умирујуће деловао не Беч.
И 100 година после боли колико је бесмислен био „Велики рат“ са својим катастрофалним последицама, али из грешака од тада се данас могу извући поуке за данас, оцењује лист, додајући да се чини да је понављање ове „страве“ искључено у Европи, захваљујући европском процесу уједињења, указујући да се у Азији појављују сличности.
Пашић знао више него што је желео
„Пресе“ је посветио пажњу и Николи Пашићу, представљајући га као „премијера који је више знао, него што је желео“.
Лист сматра да је Пашићу 1914. било јасно да је тада пропагирано државно уједињење територија насељеним Србима било могуће остварити само ратом, могуће и европским.
Међутим, Пашић није желео рат пре лета 1914, пошто је Србија требало тек интерно да се консолидује, сматра дневник.
„Пресе“ наглашава да су историчари дуго расправљали о томе, а да је данас јасно да је Пашић знао о плановима атентата на Франца Фердинанда и да је чак дао наређење да се српско-босанска граница затвори, али прекасно.
Пашић је, чак, како тврди Кристофер Кларк у свом делу „Месечари“, наводно упутио упозорење Бечу, али то упозорење није било озбиљно схваћено или је процењено финтом.
Накнадно то упозорење није смело постојати за обе стране, јер би Пашић био у потпуности дискредитован, а Беч би морао признати драматично лошу процену, наводи „Пресе“.
(Танјуг)
