Pročitaj mi članakBeograd -- Banke su smanjile kamate na kredite, ali su povećale provizije i naknade, tako da i dalje onima koji nisu prešli na elektronsko plaćanje izbijaju novac iz džepa.
Београд — Банке су смањиле камате на кредите, али су повећале провизије и накнаде, тако да и даље онима који нису прешли на електронско плаћање избијају новац из џепа.
Таквих је у Србији и даље веома много, нарочито најстаријих. Због тога су у прва три месеца ове године, само на провизијама платног промета, банке инкасирале 24,2 милиона евра.
Банкари добар „принос“ имају и од накнада за обраду кредита, које се крећу од један до 3,5 одсто, у зависности од износа зајма. Када се прерачуна у динаре, овај трошак може да нарасте и до 27.500 динара. Што је већи кредит, то је већа накнада, а уз то, неке банке наплаћују и годишње одржавање кредита које може да се креће, у случају готовинске позајмице и до 5.000 динара, пишу Вечерње новости.
У зависности од тога у коју банку грађани уђу, плаћање једног рачуна коштаће их од 45 до 150 динара.
“То значи да ћете за седам рачуна, колико минимум сваког месеца плаћа једно домаћинство, у некој банци платити чак 1.050 динара на име провизија. Ако бисте преко, рецимо, те исте банке наставили да измирујете своје обавезе према јавним комуналним предузећима, то би вас за годину дана коштало више од 12.600 динара”, објашњавају економисти.
Већина банака својим клијентима наплаћује мање накнаде, али их се не одричу у потпуности, јер статистика показује да годишње само кроз провизије банке зараде око 300 милиона евра. Минимални износ провизија у већини банака је око 60 динара, док је накнада нешто нижа за оне који у тој банци имају отворен рачун. Накнада се повећава како се повећава износ рачуна, па може да досегне и невероватних 10.000 динара.
Исти принцип се примењује и када је у питању максималан износ, али би та једна уплата морала бити у износу већем од неколико стотина хиљада динара.
“Банке саме одређују цену провизија и накнада. Ове услуге су скупе, јер желимо да клијенти што више користе електронско банкарство. У том случају немају ни динар трошка. Када су у питању накнаде за кредите, у цену улази рад службеника који припрема и оверава документацију, наш ИТ систем, струја…”, наводе у једној банци која послује у нашој земљи.
Банке које имају већи број шалтера привлаче клијенте нижим провизијама како би им потом понудиле и друге услуге, а друге банке подижу провизију јер шаљу поруку грађанима да не желе да се баве платним прометом.
Провизија се не наплаћује за рачуне „Инфостана“, а најјефтиније је плаћање рачуна у пошти, где се за сваку уплату до 3.500 грађанима узима 35 динара. За рачуне до 600.000 динара зарачунава се провизија од један одсто од износа уплате, а за све изнад тога „Пошта“ има фиксну тарифу од 6.000 динара.
Ако је неко, на пример, направио мало већи рачун за мобилни телефон и он износи рецимо 6.500 динара, при плаћању рачуна, у зависности од банке у којој се плаћа, потрошиће додатних 32,5 динара (0,5 одсто вредности ), код других 65 динара (1 одсто од вредности), а код неких 80, 120 или 150 динара (минимална провизија).
Провизија се у случајевима подизања новца са „туђег“ банкомата креће у Србији од 100 до неколико стотина динара, у зависности од тога колики износ се узима.
На узорку од 10 водећих банака у Србији, чије смо тарифарнике прегледали, провизије су од један до три одсто, док су минимални износи провизије од 95 до чак 300 динара.
Ови износи важе за Виза дебитну, Дина дебитну и Мастеркард дебитну картицу, па је више него корисно распитати се у својој банци пре подизања новца с другог банкомата.
