Pročitaj mi članak
Мада су последњих неколико година радови интензивирани, а археолошка истраживања приведена крају, на коначно уређење комплекса манастира Студенице чекаће се још дуго. Бисер српске средњовековне архитектуре и уметности достојно би бранио своје место на Унесковој листи светске баштине, уколико би се у њега више улагало.
Досадашњи археолошки налази помогли су да се многа питања из вишевековног живота манастира разреше. Према речима археолога Марка Поповића, руководиоца истраживања у Студеници, једно од најзначајнијих је откриће да је бедем са кулама и капијама који окружује манастирски комплекс подигнут у Немањино време.
– То значи да је бедем зидан истовремено са изградњом манастира и да са њим представља јединствену целину, а не као што се до сада мислило да потиче из неке од ранијих епоха.
Друго значајно откриће, каже Поповић, јесте да је Студеница тешко пострадала крајем 14. века.
ПРИОРИТЕТИ
ПРЕТХОДНЕ године урађена је конзервација објеката за које се претпоставља да представљају ктиторску резиденцију, односно владарски двор у манастиру, тзв. Велике келије.
– Будући да ће археолошка истраживања бити ускоро окончана требало би приступити коначном уређењу порте што подразумева дефинисање нивоа терена, израду стаза и озелењавање, конзервацију и презентацију ископаних остатака манастирских објеката, као и манастирског обимног бедема – каже Поповић.
– Такође је потребно извршити реконзервацију раније ископаних остатака, првенствено конака краља Милутина. Требало би завршити радове који су у току на обнови мермерне пластике и мермерним оплатама у цркви.
– Вероватно се то догодило одмах после Косовске битке. Том приликом су изгореле све грађевине чије смо остатке открили са источне и северне стране, укључујући и здање некадашње ктиторске резиденције. У слоју овог великог пожара нађен је новац кнеза Лазара, који га временски одређује. Када се заврше археолошка ископавања биће могуће да се представе све откривене грађевине и тиме стекне основни утисак како је некада изгледала Студеница.
Током протекле године откривени су и остаци манастирских конака из 13. века у северном и североисточном делу манастирске порте, а планирано је истраживање још неоткривених делова у источном сектору комплекса и ревизиона ископавања у југоисточној грађевини, откривеној 1969. године.
– О томе нема сачуване документације. У питању је солидно грађено здање које је, по свему судећи, подигао краљ Милутин, а која је до сада била погрешно приписана Немањином времену. Иначе, радове у Студеници, превасходно конзерваторске, који су започети још 1952. године, дуго нису пратила археолошка истраживања. Ископавали су архитекте и то искључиво за потребе конзерваторских радова. Права археолошка истраживања започета су осамдесетих, али су опет била усмерена на потребе конзервације. Тек је 1989. сачињен комплетан пројекат систематских археолошких ископавања.
Ископавања по том пројекту започета су 1989. и са дужим прекидима извођена су до 1997, када су прекинута. У том раздобљу откривена је једна већа грађевина у северном делу порте, која је чинила део првобитног манастирског комплекса са краја 12. века.
– Део систематских ископавања која су почела 1989, настављена су пре три године. Цео северни и североисточни део комплекса био је археолошки неистражен. Вршена су мања сондажна ископавања којима је утврђено да ту постоје остаци зиданих објеката, али они нису никада у целости нити делимично откривени, просторно дефинисани, нити идентификовани и временски опредељени.
Документација са ранијих археолошких ископавања, вршених пре 1989. године, постоји само у фрагментима. Углавном су то фотографије, понеки план и штуре дневничке белешке.
– Ни из раздобља 1981-1987. у Републичком заводу практично нема документације, а где се налази и да ли уопште постоји није се могло утврдити. Недостају сви археолошки дневници, теренски инвентари, планови и фотографије. Сачувани су само сви покретни археолошки налази, који су без пратеће документације недавно предати Народном музеју – каже Поповић.
– Све то представља велики проблем. Јер, нешто од изгубљеног се може реконструисати из објављених радова, на основу покретних археолошких налаза, као и онога што се и сада може документовати, али нажалост, неки значајни подаци су трајно изгубљени, на пример о сахранама у Богородичиној цркви, посебно гробним конструкцијама.
Као посебан проблем, Поповић издваја припрату краља Радослава, где треба завршити реконструкцију горњих делова, извршити малтерисање и препокривање оловом.
– Најобимнији радови у Студеници предстоје на рестаурацији тешко оштећеног живописа Богородичине цркве. Досадашње интервенције дале су одличне резултате, али радове треба интензивирати. Обимни посао предстоји и на живопису Краљеве цркве. Ово су само неки од приоритета, али ту је и презентација ризнице и лапидаријума, уређење околине манастира, што је наша обавеза будући да је Студеница споменик светске баштине.
МОНОГРАФИЈА
НАШ саговорник открива да припрема монографију „Археолошка истраживања у Студеници“, која би могла да буде спремна за штампу почетком 2014. године. Да ли ће се то и остварити зависи од расположивих средстава за завршна истраживања, од обраде археолошких налаза, допуне документације и израде оне која недостаје.
(Вечерње Новости)
