Америчка агенција нуди српску децу на усвајање: У каталогу и најмлађи Бугари

19:46 18.03.2024.

Док је из Србије у САД од 2018. до 2022. усвојено 21 дете, из других бивших екс-ју република, Словеније, Хрватске, БиХ, Црне Горе у овом периоду није усвојено ниједно дете, док је у Северној Македонији усвојено само једно, подаци су Стејт департмента

Америчка агенција из Северне Каролине „Сент Мери“ има крст у заглављу свог сајта и својим клијентима нуди услугу помоћи приликом усвајања деце из Србије.

Како се наводи на њиховом сајту, ради се о хришћанског агенцији за међународна усвајања која има више од 20 година искуства и помаже Американцима заинтересованим да усвоје децу из Бугарске, Србије и Пољске, с тим што за ову последњу државу наводе да је њихов програм тренутно обустављен.

Што се тиче Србије, „Сент Мери“ наводи да су добили дозволу за рад Министарства за бригу о породици и демографију, да су нови у нашој земљи, али да је њихова извршна директорка више пута била у Србији и да течно говори бугарски, који је сличан српском, како истичу.

У неколико краћих корака објашњен је и процес усвојења детета из Србије. Саветују своје клијенте да се прво упознају са самом земљом и агенцијом, погледају списак деце за усвајање који води ресорно министарство, а када одаберу дете агенција ће им помоћи да саставе „Писмо о намерама“ које се шаље Министарству за бригу о породици и припреме потребну документацију.

Део те документације је и студија, неопходна по америчким прописима, коју ради лиценцирани социјални радник, а која би требало да покаже ко су будући усвојитељи и због чега би њихов дом био добро место за живот детета. Како се даље објашњава на сајту агенције, овај документ ради њихов лиценцирани социјални радник, има 10-20 страница, а његова израда кошта између 3.000 и 5.000 долара.

Након подношења документације ресорном министарству, уколико је све у реду, последњи корак је одлазак у Србију и упознавање са дететом, односно узајамно прилагођавање. На сајту агенције „Сент Мери“ објашњава се да узајамно прилагођавање траје између три и по и четири недеље. Према српском Породичном закону, узајамно прилагођавање када су у питању домаћи држављани не сме да буде дуже од шест месеци.

Цела процедура међународног усвојења детета из Србије, како се наводи на сајту агенције, траје између годину и по и три године. Колико кошта међународно усвојење не наводи се међу информацијама које се нуде на сајту агенције везаним за Србију.

У одељку везаном за Бугарску, на пример, наводи се да укупни трошкови усвојења у овој земљи износе око 40.000 долара, укључују различите накнаде агенције или других лиценцираних агенција у поступку усвојења, трошкове пута, смештаја…

„Сент Мери“ клијентима на свом сајту нуди и фотографије деце која чекају на усвојење за које није јасно како су их прибавили, ако и сами на свом сајту наводе да подаци које Министарство за бригу о породици дели са потенцијалним усвојитељима о детету које чека усвојење не откривају идентитет детета. Када се попуни формулар на сајту како би се видео каталог деце за усвајање, добије се порука да ће вас контактирати неко од запослених и обезбедити вам лозинку за приступ.

Агенција уз објашњење да су тренутно обустављена усвојења деце из Украјине, јер много клијената се јавило са жељом да усвоји ратну сирочад, како су навели, нуди потенцијалним родитељима да размисле о усвајању бугарског детета са све фотографијом.

На питања РТ Балкан да ли агенција „Сент Мери“ има дозволи за рад у Србији, колико је прошле године усвојено деце у иностранству, каква је процедура међународног усвојења ни после вишедневног чекања нисмо добили одговоре Министарства за бригу о породици.

О процедури међународног усвојења може се прочитати и на сајту Стејт департмента у одељку који износи услове усвојења детета из Србије.

Потенцијални усвојитељ мора да испуни услове који су прописани америчким законом, попут оног да мора да има најмање 25 година старости ако није у браку, али и оне прописане српским, попут оног да деца са навршених 10 година морају да се сагласе са усвојењем.

Како наводи амерички државни орган, иако није изричито забрањено, „Србија не охрабрује ЛГБТ појединце да усвајају“. Даље се наводи да се усвојити може дете које нема живе родитеље, оно чији су родитељи непознати или им је боравиште непознато, дете чијим су родитељима одузета родитељска права или су лишени пословне способности, као и дете чији су се родитељи сагласили са усвојењем.

Што се тиче дужине трајања процедуре, Стејт департмент наводи да усвајање траје 6-8 недеља: ресорном министарству је потребно 2-3 недеље након подношења документације да одговори на захтев, још толико отприлике траје узајамно прилагођавање, а још недељу дана је потребно да се добију коначно сви папири.

Истиче се и да у Србији нема никаквих накнада у процесу усвојења, а потенцијалним усвојитељима саветују да пријаве све наплате које им се учине у супротности са законима, српским и америчким.

Према подацима Министарства за бригу о породици 2022. године било је 15 међународних усвојења, а судећи према подацима Стејт департмента трећина деце из Србије усвојена је те године у Америци.

На свом сајту Стејт департмент наводи да је од 1999. до 2022. године у САД усвојено 70 деце из Србије, гледано по годинама тај број је углавном био једноцифрен, а највише деце усвојено је 2010 – дванаесторо њих.

Што се тиче друге две земље у којима ради „Сент Мери“, из Пољске, на пример, 2022. амерички држављани усвојили су троје деце, а годину дана раније седморо, док је из Бугарске 2022. у САД усвојено 84 деце, а 2021. године 108 њих. Из Србије је 2021. године усвојено двоје деце, а годину дана касније, као што је већ поменуто, петоро.

Овим подацима Стејт департмента треба додати још и тај да док је из Србије од 2018. до 2022. године у САД усвојено 21 дете, из осталих бивших југословенских република, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, није усвојено у овом периоду ниједно дете. Изузетак је Северна Македонија у којој је у овом четворогодишњем периоду усвојено једно дете.

Ако укључимо у причу и чланицу „Отвореног Балкана“, Албанију, податак је да је из ове земље било укупно 13 усвојења у САД у периоду 2018-2022.

Иначе, на свом сајту Стејт департмент наводи да су међународна усвојења могућа из Хрватске и Словеније, док је у Северној Македонији и БиХ то могуће само под одређеним условима.