Pročitaj mi članakU planinskoj oblasti rosnog vrha, posle pretnji terorističke ANA Crnoj Gori, staze kojima su od devedesetih stizale duge cevi za OVK nikad nisu ni prekidane.
У планинској области росног врха, после претњи терористичке АНА Црној Гори, стазе којима су од деведесетих стизале дуге цеви за ОВК никад нису ни прекидане.
Претње ратом које је терористичка Албанска национална армија упутила недавно Црној Гори, а све уочи преговора о разграничењу ове државе и квазидржаве Косово, актуелизовала је проблем илегалних путева оружја на Балкану. Да су ове претње озбиљно схваћене, сведочи и ангажовање 30 припадника црногорске Специјалне антитерористичке јединице на контроли спорне црногорско-косовске границе, у планинској области на Чакору, наставку Проклетија.
Познаваоци кријумчарских путева из деведесетих година прошлог века наводе у разговору за “Новости” да то ни издалека није довољно”. Подаци које су пре извесног времена изнели званичници црногорске полиције указују на то да су у кријумчарењу свих врста и даље актуелни сви планински пролази кроз Проклетије из северне Албаније, где традиционално влада безакоње. Њима су од деведесетих година наовамо стазицама, кроз врлети на мазгама, стизали оружје и опрема за терористичку ОВК, али баш са овог терена било је најмање вести о пресретању товара пушака, пушкомитраљеза, ручних бацача, минобацача и бестрзајних топова који су се клатили на самарима.
– Разлог је била слаба гранична контрола врлети Поклетија са малим снагама Војске на овом тешком терену, али и с лошом стратегијом борбе с криминалцима и терористима. О томе и данас сведочи караула бивше ЈНА у Застану, окружена проклетијским висовима, потпуно незаштићена и неодбрањива. Данас је она пуста и служи само планинарима да преспавају и заклоне се од невремена – сведоче нам ретки планинари који овуда “крстаре”.
Крај ове карауле и других сличних води древни каравански пут којима су планинским стазама испод Језерског и Росног врха, а затим долином Ропојане, разни илегални товари и добровољци стизали у Црну Гору.
– Пут је водио даље кроз област Гусиња и Плава, настањену албанским живљем, ка Метохији на коју се овај регион наслања. Данас овом стазом најчешће пролазе планинари који и не знају кад улазе из Црне Горе у Албанију и обрнуто јер су гранични каменови или потпуно уништени, или пребачени дубоко у црногорску територију – настављају наши саговорници.
Да је одвајање ове области од Црне Горе кроз културу и језик далеко одмакло, указује чињеница да су стари топоними званично албанизовани, па се, на пример Росни врх, данас зове Маја Росит, а Језерски Маја Језерце.
У прилог свему, сведочи и репортажа италијанске државне телевизије с почетка године “Албанија врата џихада”, која је на тренутак узбуркала европску јавност причом о шверцу наоружања из Албаније преко Црне Горе и дистрибуцији исламским тереористима. Италијански истраживачи дошли су тада до доказа да је баш тим путем у Француску стигло оружје којим су исламисти извели терористичке акције у Паризу у новембру 2015, кад је убијено 130 људи, а њих 250 рењено.
РАТ ЈЕЗИКОМ
Расположење локалног становништва и поштовању државе у селима на црногорској страни Проклетија веома речито илуструју албанске црвене заставе с црним орлом истакнуте на кућама. У овој планинској туристичкој области и националном парку натписи, прво тројезични, на албанском, енглеском и лошем “матерњем” језику, а затим двојезични, разумљиви су само Албанцима и Енглезима.
