Pročitaj mi članak
(Телеграф)
Река Ибар је, како кажу, природна граница која дели Косовску Митровицу на северни српски и јужни албански део. Можда је најбољи показатељ да природне границе не постоје чињеница да је тако муслиманско гробље остало у северном, а хришћанско гробље у јужном делу града.
Сва православна гробља на територији Косова и Метохије ван српских средина су места ужаса и туге. Таква је и слика српског гробља у јужном албанском делу града Косовске Митровице, где су до 1999. године сахрањивани Срби.
Место вечног починка и мира је сабласно, у централном делу доминирају остаци више пута паљене капеле на чијим се рушевинама уочавају два дела која су користили припадници православне и римокатоличке конфесије, такође сахрањивани овде. Готово да нема споменика који није поломљен, као ни знамења крста… Поломљене или однесене бисте, повађене слике, без натписа, месингана слова, ограде, вазе са споменика завршили су откупу старог гвожђа.
Поломљена вишедеценијска стабла по средини као да говоре да није осим њих ништа остало да се уништи. Побацано ђубре по гробљу, остаци животињских скелета, главе и кости.
У двориштима околних кућа могу се видети стазе поплочане поломљеним деловима мермерних плоча од споменика.
И после четрнаест година Срби из северног дела града и централне Србије, за које је једина прилика Задушни дан да изађу на гробље, одлазе организовано аутобусима у пратњи КПС-а.
Стравичан је призор тражења хумки својих најмилијих по сећању, некада и безуспешно у зимском периоду када је снег, док су у летњем ту ђубре и остаци покошеног корова, који комуналаци из јужног дела града у намери да “среде” гробље оставе за собом.
Свака хумка прича своју причу о болу и неправди, коју они остали за њима причају, али не разумеју. Сваки следећи долазак је разочарање и немоћ.
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
У последње време све је више оних који преносе посмртне остатке са гробља у јужном делу Косовске Митровице на друге локације. Најчешће на гробље у Рударе, где су Срби сахрањивани од 1999.године, а и широм Србије у градовима, где су расељени Срби наставили живот.
Административна канцеларија Владе Косова у северној Косовској Митровици упутилаје позив грађанима чији су надгробни споменици оштећени да дају сагласност да им се обнове споменици. Међутим, овај позив многи власници споменика доживљавају као поновно скрнављење гробних места, јер, како кажу, долази од оних који су их рушили, и који су имали довољно времена да спрече овај вандализам, само да су хтели.
– Обавеза комуналне службе је да одржава гробље, а видели сте како изгеда, међутим, гробна места и споменици су лична својина и ту нико нема право, ни црква, ни општина да без сагласности породице чини било шта – рекао је протојереј ставрофор саборног Храма Светог Димитрија Милија Арсовић из северног дела Косовске Митровице.
На самом улазу у северни српски део подељеног града на Ибру налазе се два муслиманска гробља једно преко пута другог. Са леве стране је старо гробље, где се углавном сахрањивали Турци, а са леве десне стране новије.
Муслиманско гробље у северном делу Митровице, где иначе живи преко две хиљаде припадника исламске конфесије, свих ових година није било мета екстремиста ниједна споменик није поломљен нити је гробље на било који начин оскрнављено. Албанци из јужног дела града и пешака долазе на гробље у свако доба дана и када год им то вера налаже.
Православна гробља на Косову и Метохији су и после 14 година места доказивања албанских екстремиста и вандала од којих ниједан није откривен и кажњен. Крајем јануара на њиховој мети су била гробља у Прилужју, Милошеву, Племетини, Клокоту, Сувом Грлу, Косовској Витини из аутомобила у пролазу испаљен је рафал који је оштетио споменик жртвама НАТО бомбардовања и дечацима Пантелији Дакићу(12) и Ивану Јововићу (19) у Гораждевцу.
