Pročitaj mi članakStručnjaci UN upozoravaju na alarmantan nivo zagađenja vazduha u državama na Balkanu, pa i u Srbiji. Previše čađi ima 120 do 180 dana godišnje
ЖИТЕЉИ свих великих градова широм Западног Балкана, међу којима је и Београд, удишу изузетно загађен ваздух! Да је у питању алармантна ситуација по питању нивоа затрованости ваздуха и да је то један од битних фактора који утичу на смкраћење животног века становништва, упозориле су јуче новим извештајем Уједињене нације.
ILUSTRACIJA
Извештај УН програма за животну средину – УНЕП наводи да је у 18 анализираних градова Албаније, Босне, Црне Горе, Северне Македоније и Србије, укључујући и територију Косова, загађење ваздуха узрок знатног броја превремених смрти!
– Загађење ваздуха у градовима Западног Балкана изазива између 15 одсто и 19 одсто укупног броја смртних случајева и смањује животни век за између 1,1 и 1,3 године – алармантан је податак извештаја. – У посматраним балканским градовима дневна ограничења изложености честицама чађи или друге материје или ПМ10, прекорачена су између 120 и 180 дана годишње. То је много више од дозвољеног према националним и ЕУ нормама, који ограничавају на 35 број таквих дана.
Заснован на подацима сакупљеним за најмање 274 дана годишње извештај је припремљен је у сарадњи са Светском здравственом организацијом и институцијама за управљање квалитетом ваздуха у анализираним земљама. Судећи по њему, становништво ових области изложено је до пет пута вишим концентрацијама ваздушног загађења од норми одређених на националном нивоу и у ЕУ.
Како се у извештају наводи, 15 активних електрана на угаљ у пет западнобалканских земаља испуштају знатне количине сумпор-диоксида, азотног оксида, прашине или ситних честица у ваздух! Тако, чак 88 одсто од 7,3 милиона зграда у региону ком припада и Србија, користе децентрализоване системе грејања који неефикасно користе енергију.
– Недостатак приступа савременим изворима обновљиве енергије у региону главни је узрок загађења ваздуха – каже за „Новости“ др Елизабет Пауновић, експерт СЗО, коментаришући податке извештаја. – Врло је слична ситуација у свим тим земљама као и Србији, јер све базирају своју електро-енергетику на сагоревању угља, како у термоелектранама, тако на приватним ложиштима.
Како Пауновићева каже, други најзначајнији фактор загађења ваздуха су издувни гасови из аутомобила.
– Још је 2012. године Међународна агенција за испитивање рака, продукте сагоревања дизел-горива, класификовала као канцерогене за људе – објашњава наша саговорница. – Требало би да су стриктнији прописи свих земаља Западног Балкана који се односе на забрану или контролу коришћења дизе – возила.
Честице суспендоване у ваздуху ПМ 10 И ПМ 2,5 микрона у пречнику, најситније и најштетније по људско здравље, у којима се могу налазити тешки метали, чађ и продукти сагоревања, улазе дубоко у плућа и таложе се у крвотоку.
– Последице вишедеценијске изложености загађеном ваздуху су кардиоваскуларне болести – упозорава Пауновић. – А што се тиче краткотрајних ефеката и код одраслих и код деце, то су болести органа за дисање. У великој мери, згађен ваздух изазива и рак плућа!
ВИСОКА ЦЕНА
ВЕЛИКА је заблуда да је прелазак на обновљиве изворе енергије скуп, када се зна да Србију последице загађења ваздуха коштају чак трећину БДП – тврди експерт СЗО Елизабет Пауновић. – Анализа СЗО, за период од 2010. до 2015. године, показала је да нас толико годишње коштају последице загађења, болести и превремене смрти.
ЕЛЕКТРАНЕ ВЕЛИКИ ПРОБЛЕМ
ИСТРАЖИВАЊЕ је показало да су осим Београда најзагађенији градови Ужице, Ваљево и Лозница. Др Пауновић објашњава да 16 термоелектрана на угаљ на територији бивше СФРЈ емитује више честичног загађења него 296 електрана које се налазе у земљама ЕУ.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
