Pročitaj mi članak
(Двери српске)
Живимо у времену бурном, брзом и шареном, у коме је изгледа главно мерило свега постао новац. Oне духовне и моралне вредности које смо одувек носили, ми Срби народ стари и светосавски, изгледа смо заборавили. Јесмо ли и даље на правом путу и да ли и даље корачамо стопама светих нам предака?
Изгледа браћо и сестре да смо са тога пута скренули, да смо се упутили неком другом стазом коју не познајемо и не знамо куда води.
Данашњи човек све подређује новцу, и мало га занима нешто ван тога, ни да ли му границе цепају, руше светиње које су његови прађедови градили, протерују народ са свог вековног огњишта и многе друге неправде, да их не набрајам све. И ако прими било шта од овога ка знању то остаје неколико дана у њему, затим се као магла јесења губи у мору проблема који га потискују.
А запитајмо се, народе мој, јесу ли такви били и преци наши, оно морално и свето племство наше које је с’ вером у Бога за Крст часни и слободу златну живело, и тој крилатици све подређивало и њоме се управљало. Сетимо се милог светог Саве и Стефана Немање, и осталих светих Немањића. Сетимо се цара Лазара и царице Милице, деспота Стефана Високог, сетимо се Карађорђа и ђенерала Михаиловића, сетимо се Милунке Савић и учитељице Љубице Чакаревић, и још на стотине хиљада оних који своје животе положише за ову горе споменуту крилатицу. Сви они корачаше путем истим, путем истине, путем очева својих.
Присетимо се свих ових горостаса које смо имали и који су и даље у нама живи, а који искључиво пре свега припадају српском народу па онда и свима осталима. Запитајмо се јесмо ли их ми и даље достојни, да нас назову децом својом, да ли и даље корачамо путем који су они засули крвљу, знојем и сузама својим?
Јесмо ли, браћо и сестре Православци и Светосавци? Јесмо, али са пута отачаства скренусмо и на пут спасоносни се морамо брзо вратити док не буде касно. Познај исправно, немој за Вуком издајником већ за Лазаром праведником.
Многи су данас националисти и патриоте, али само на речима, и то је, мисле, доста. Буди, брате и сестро, родољуб, љуби народ свој и отаџбину своју и на добрим делима се показуј. Многи ће рећи како, како то да учиним? Постоји море начина, пре бих рекао океан. Помози онима који немају, твоје мало је њима много, слушај реч и гледај дела правих родољуба какви су били свети Владика Николај Охридски и Жички и свети отац Јустин Ћелијски, па њихову реч преноси и твори, па си одиста постао родољуб.
Данас када издају наше Косово и Метохију, нашу Свету земљу, коју свети мученици својом крвљу осветише, данас се покажи да си достојан и достојна, да смо се вратили на пут покалдрмљени који нам ђедови сузама и молитвом калдрмише. Већина ће рећи: „Како ја сам, шта ја сам могу учинити, то је продато, нема се више за шта борити?“ Можеш и те како, пре свега никад га се не одреци, оно је одувек наше било, биће и остаће, а затим крени у борбу.
Доћи ће време па ћемо га вратити, не заборави да су и Србију били отписали да је умрла негде тамо по гудурама Албаније, па се она поврати из мртвих и све у јуришу порази, ни француска коњица не могаше стићи српског сељака и ђака кад угледа своју отаџбину, од целог света би тада поштована и слављена наша земља мила.
Тако и ти Србине брате и сестро Српкињо не одричи се онога што је крвљу мученичком натопљено, јер ви сте први а ваш пример следиће други, друге трећи и све тако док се Србадија не дигне цела а онда ће бити „Бежите живи ево их мртви“.
И зато се покажи да си Православац и Светосавац, да си родољуб на делу и да си се вратио на пут отачаства и предака својих, а твој ће пример следити многи. Устанимо браћо и сестре сви, устанимо и станимо под крсташ барјак Бошка Југовића, вратимо се на пут истине и правде и запевајмо заједно Востани Сербие, востани царице.
