Pročitaj mi članak
И поред опште беспарице, Срби нису одолели „чарима“ потрошачког друштва.
Такозване демократске промене од 2000. године, нису донеле економски напредак и решење српског националног питања, али јесу „потрошачку болест“ у режији Новог светског поретка.
У потрошачком друштву намеће нам се да желимо оно и што нам реално није потребно или да мењамо ствари које нису за мењање. Агресивне рекламне кампање људе убеђују да што више троше јер ће им живот бити бољи. Куповина утиче и на то да се видимо онаквима какви желимо да будемо. Образац понашања „ради више – зарађуј више – купуј више“, од шопинга је готово створио религију новог доба.
Реч свиђати потиче од речи виђати. Значи, оно што видимо у рекламама постаје оно што нам се свиђа и оно што желимо.
А људи су данас заправо остали без жеља.
Оне им се намећу.
Култура куповине се све више слави, потпомогнута медијским притиском, па тако многе жене и у Србији истичу како се најбоље проведу када са другарицама крену у шопинг!
Кафане смо заменили са тржним центрима.
Нереална жеља за „вечном младошћу и лепотом“ и медијско форсирање гламура и џет-сета, такође утиче на прекомерну куповину.
У Србији нажалост данас живимо у времену када је битније оно што имамо, него оно што јесмо.
Тако се дешава да млади у Србији по сваку цену желе нове „крпице“, иако њихове породице једва преживљавају.
Није редак случај да младе девојке себи купују најскупљу и најмодернију одећу, а да њихове мајке себи не могу да приуште ни елементарне ствари.
Према проценама, у Србији, али и целој Европи, међу одраслим особама има између седам и десет одсто оних који показују склоност ка овој врсти зависности, с тим што су жене знатно бројније у овим случајевима поремећаја познатог као компулсивна куповина (око 70 одсто). Занимљиво је да висина прихода не утиче обавезно на степен трошења.
Велики проблем је плаћање картицама, јер се често купује преко својих могућности.
Због чега је све већи број људи зависан од куповине? Поред глобалне културе данашњице, која је инаугурисала зависност од куповине, велику улогу имају и отуђеност и недостатак љубави код модерног човека. Психолози објашњавају да њихова струка на прекомерну куповину гледа као „искварену љубав према себи“.
– Поклањање је један од знакова љубави, баш као што су то и загрљај, пољубац или пажња. Проблем настаје због тога што живимо у времену без љубави, када су људи отуђени, усамљени и окренути себи. Куповином, заправо, људи себи поклањају љубав која им недостаје – истиче психотерапеут Зоран Миливојевић.
Наизглед безазлено трчање по продавницама, гомилање ствари и трошење велике количине новца може да поприми и патолошку форму. Тежећи да редукује напетост, особа преузима акцију и док је у куповини осећа еуфорију и узбуђење, што доводи до краткотрајног осећања задовољства и испуњености. После тога следи доживљај празнине, депресивности или осећање кривице.
Тек када особа постане свесна да је гладна љубави и блискости и да ствари које гомила не могу да буду адекватна замена за задовољство, моћи ће да се отргне од прекомерне куповине.
Саша Суботичанин
