Pročitaj mi članak
ХАГ – Хрватским генералима Анте Готовини и Младену Маркачу, који су јутрос ослобођени одлуком Хашког жалбеног већа, приређен је свечани дочек у Загребу а они су у обраћању пред око 100.00 грађана поручили да „сви заједно треба да се окренемо будућности“ и да је Хрватска у рату ослобођена часно и без мржње.
Готовина и Маркач вечерас су се обратили окупљенима на централном загребачком тргу бана Јелачића с порукама да „сви заједно треба да се окренемо будућности“ и да је Хрватска у рату ослобођена часно и без мржње.
У обраћању пред више десетина хиљада Хрвата, који су их дочекали аплаузом, песмом и повицима, Готовина је рекао да је његова победа заједничка победа, да је „била Олуја у рату, а ово је правна олуја“.
„Рат припада историји, окренимо се будућности сви заједно“, рекао је и захвалио институцијама хрватске државе које су с генералима биле све време, од председника и премијера до министара одбране правде и амбасади у Холандији.
Маркач је поручио да је „знао да није било злочиначког подухвата“ и да су „хрватска војска и полиција часно ослободиле своју домовину“.Генерал Маркач захвалио је свима који су били с генералима кад им је било најтеже. „У срцу сам носио домовину, а то сте сви ви. Знао сам да нисам сам и било ми је лакше. Срећан сам да ће у будућности сваки Хрват и његови наследници рећи да имамо домовину и ослободило смо је без икакве мржње“, рекао је Маркач.
„У рату смо извојевали победу која улази у светска анале војних победа. Те ће се победе изучавати без мрље. Хрватска је слободна и створила часну сило која је победила агресора и створила слободу“, рекао је Маркач.
Након обраћања генерали су с великим бројем окупљених отишли до загребачке катедрале на мису, а затим ће их примити председник Иво Јосоповић. На тргу су били и бројни политичари као што је Дражен Будиша, градски руководиоци, али и скијашке легенде Јаница и Ивица Костелић који су поновили што се у Загребу више пута чуло по изрицању ослобађајујуће пресуде генералима: „Данас се рат за Хрватску завршио“.
Хашки трибунал изрекао је данас правоснажну пресуду којом је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача ослободио оптужби за удружени злочиначки подухват“ и злочине почињене над Србима у операцији „Олуја“ августа 1995. године.
Жалбено веће Хаског трибунала је истовремено наложило да Готовина и Маркач одмах буду пуштени на слободу.
Првостепеном пресудом од 15. априла 2011. Готовина је био осуђен на 24 године затвора, Маркач на 18 година, док је генерал Иван Чермак, ослобођен кривице, а хашко Тужилаштво се није жалило на такву пресуду.
Првостепеном пресудом Хаског трибунала операција „Олуја“ је била оквалификована као „удружени злочиначки подухват“ с тадашњим председником Хрватске Фрањом Туђманом на челу, чији је циљ био „присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима.“
Сада је, међутим, Жалбено веће Хашког трибунала у правоснажној пресуди навело да нема доказа да је постојао удружени злочиначки подухват с циљем уклањања српског цивилног становништва из Крајине силом или претњом силе.
Председавајући Већа судија Теодор Мерон рекао је, такође, да жалбено веће делимично прихвата жалбу Готовине и Маркача и одбацује закључак да су напади на четири града – Книн, Обровац, Грачац и Бенковац, били противправни.
Жалбено веће је и бег српског становништва из тих градова пред нападима хрватских снага окарактерисало као „одлазак цивила током артиљеријских напада“ који „не може да се окарактерише као депортација.“
У војној операцији „Олуја“ хрватских оружаних снага на простору бивше Републике Српске Крајине погинуло и нестало близу 2.000 Срба и протерано око 220.000.
Операција „Олуја“ представља једно од најсуровијих етничких чишћења, које је извршено у ратовима на просторима бивше СФРЈ у којој су око 62 одсто жртава били цивили.
Према подацима Документационо-информативног центра „Веритас“ од 1.922 жртвена подручју Крајине, 546 или 28 одсто су жене, од тога су две трећине старије од 60 година.
Убијено је и 19 особа до 18 година старости, од тога деветоро деце узраста до 14. година, док је без родитеља остало 1.772 деце.
И данас још није расветљена судбина 975 особа, од тога 674 цивила, међу којима је 331 жена, док Хрватска и даље избегава ексхумације и познатих гробних места са најмање 413 посмртних остатака.
„Олуја“ је била завршна операција у рату 1991/95. током којег је у Хрватској убијено и нестало близу 7.000, а протерано 404.887 Срба, од тога 141.887 из градова ван ратних дејстава.
(Танјуг)
