Предлог баварског министра унутрашњих послова и председавајућег Одбором за унутрашња питања Бундестага о разматрању привременог укидања безвизног режима за грађане Србије има своју важност, али је важно нагласити и то да Немачка, нити било која друга земље Шенгена, не може унилатерално да уводи визне захтеве.

У ЕУ визна политика спроводи се на европском нивоу, а у конкретном случају била би потребна дугачка процедура: „И питање је да ли би била успешна. Она би обухватила Европску комисију која прво мора да изађе са предлогом за поновно увођење визног режима за Србију и Македонију. Затим је потребно да за то буде и већина у Европском парламенту (који слови за “доброг пријатеља” безвизног режима), а и земље чланице би требало да гласају. У овом тренутку не постоје индикације да би ико желео да види овакву иницијативу у Бриселу”, оцењује за Дојче веле директорка програма “Бела Шенген листа” у Европској иницијативи за стабилност, Александра Штиглмајер.

 

Како зауставити, а не дискриминисати потенцијалне азиланте?

Европска комисија је у мају прошле године изашла са предлогом да земље чланице могу да суспендују безвизни режим у одређеним случајевима, између осталог и у случају великог прилива потражилаца азила. Овај предлог је, према речима Штиглмајер, “закочен” због неслагања земаља чланица и Европског парламента. Усвајање тзв. “клаузуле о суспензији”, до чега ће доћи пре или касније, омогућило би привремено увођење визног режима, али само у случају да се број потражилаца азила из Србије или Македоније повећа у будућности, што је ново питање: “За сада број потражилаца азила има тенденцију опадања. То би могло ићи и брже, али свакако иде на доле, а не на горе”, наводи Штиглмајер.

Србија се после увођења безвизног режима нашла поред Авганистана, Пакистана, Русије и Ирака међу водећим земљама по броју потражилаца азила у ЕУ. Тај број се са 17.700 из 2010. смањио на 14.000 прошле године. Иако из ЕУ долазе позиви на веће ангажовање домаћих власти, у Европској иницијативи за стабилност кажу да су и земље чланице свесне да Србија и Македонија могу мало тога да ураде: “У питању су углавном Роми који долазе у ЕУ да траже азил и није реално очекивати да их Србија и Македонија зауставаљу на својим границама јер би у питању била етничка дискриминација”, објашањава Штиглмајер.

Азилом до “презимљавања” у Немачкој

Управо су јесењи месеци они који су се и до сада показали као “окидачи” за већи прилив захтева за азил, јер је за многе сиромашне то најбољи начин да, док се одлучује о њиховом захтеву, проведу зиму у неком од прихватних центара у земљама ЕУ, уз обезбеђени смештај, храну и здравствену заштиту. Оно што би требало да буде урађено јесте да саме земље чланице ЕУ временски смање процедуре за процену затева за азила, које негде трају више месеци. Аустрија, у којој се на одговор о захтев за азилу чека само недељу дана никада није имала проблема са тзв. лажним азилантима. Белгија, Луксембург и Швајцарска већ раде на скраћивању своје процедуре: “Било би паметно да то уради и Немачка, а то је оно што је министар из Баварске и предложио. Можда је предложених 48 сати превише кратко, али пет дана је реалнији оквир. Тада опција “презимљавања у Немачкој” не би постојала и људи би престали то да раде”, закључује Штиглмајер.

У овогодишњем извештају Евростата наводи се да у земљама ЕУ борави око 20 милиона држављана из трећих земаља што је око четиро одсто укупног становништва. Истовремено, извештај показује да упркос захтевима неколико земаља да се због повећаног приллива странаца поново уведу граничне контроле унутрар Шенгенске зоне, убедљива већина Европљана (67 одсто) не би прихватила овакву меру, док 42 одсто сматра да странцима треба олакшати насељавање у ЕУ како би се поправили лоши демографски трендови.

Марина Максимовић

 

(Дојче веле)

Oznake: vize, Nemačka, Srbija