Накит са дијамантима одувек је за многе жене имао чаробну привлачност. Ту привлачност није изгубио ни у временима дужничке кризе. Да ли драго камење и златно прстење могу да буду добра инвестиција?

 

Дужничка криза озбиљно је уздрмала наизглед непоколебљиву немачки врлину: уместо марљивог сакупљања новца на штедном рачуну, немачки потрошачи тренутно су све растрошнији. Од таквог тренда велику корист има индустрија накита, каже Јоахим Динкелман из Савезног удружења златара.

 

„Наша бранша није толико зависна од реалне економске ситуације, већ много више од расположења потрошача, а оно је и даље веома добро. Такође су важни и ниска стопа незапослености и високе плате. У том смислу је расположење потрошача добро, што се директно одражава на нашу браншу“, каже Динкелман.

 

Улагање у трајне вредности

 

Индустрија накита 2011. године је забележила промет од око пет милијарди евра. Добре две трећине тог износа су од продаје накита, док је једна трећина од продаје сатова. И ове године јувелири рачунају са позитивним пословањем. Високе цене злата, сребра, платине и дијаманата очигледно да ни мало не утичу на спремност купаца да издвоје велике суме новца.

 

„Захваљујући купцима код којих расте смисао за вредност, продаја најлуксузнијег накита је изузетно добра. Главни разлог је тај што цене злата непрестано расту, а такође је и вредност дијаманата веома стабилна. И људи онда улажу у вредности које су трајне“, објашњава ДИнкелман.

 

Али да ли су висококаратно злато или драго камење добра инвестиција за појединце? Немачка фондација за тестирање производа „Штифтунг варентест“ упозорава да би то могло да буде непрегледно и несигурно тржиште за аматере. Онај ко се ту не разуме добро, боље му је да остане по страни. У том случају је накит или дијамант боље носити, него га чувати у сефу за боља времена.

 

Сличног мишљења је и Јирген Курц из Немачког удружења за заштиту вредносних хартија из Диселдорфа. Он упозорава да се приликом куповине накита не плаћа само материјал, већ и рад који је у тај комад накита уложен, а често је обрачуната и провизија препродавца.

 

„Да ли ће им се то кроз године исплатити, то је отворено питање. Постоји и опасност да накит, колико год у тренутку куповине изгледао ванвременски, једног дана изађе из моде. Тада власнику остаје само вредност материјала“, упозорава Курц.

 

Последња сламка у несигурним временима

 

Ситуација је мало боља када је у питању чисто злато. Али стручњаци не препоручују дугорочне инвестиције у мале количине злата. Код малих количина је продајна маржа увек виша, и то вишеструко, него код већих количина. Чињеница да тренутно влада појачана потражња за најплеменитијим од свих метала, објашњава се тиме да је злато психолошки још увек у главама грађана нешто што би могло да се опише као последња сламка у несигурним временима, каже Јирген Курц из Удружења за заштиту вредносних хартија.

 

„Кад запрети инфлација или нека већа криза, грађани проналазе спас у злату. Тако је одувек било и тако ће и бити. Ипак мора да се зна да код злате нема дивиденда ни камата. Кад уложите у злато, користи имате само од раста курса. А већ више пута се показало да у кризним временима курс злата нагло скаче. Али када се кризе превазиђу цена злата истом брзином почиње да пада. То значи, да је у депоу добро имати и злато, али не у превеликим количинама“, каже Курц.

 

Али накит и скупоцени сатови ипак поседују вредност која не може да се упореди са другим скупоценим предметима, као што су аутомобили или дизајнерска одећа. „Код накита и сатова на крају остаје, ако не нека лична, интимна вредност, онда свакако вредност материјала“, закључује Јоахим Динкелман из Савезног удружења златара.

 

(dw)

Oznake: drago kamenje, krizna vremena, nakit, cena zlata