Pročitaj mi članak
Кључа у Сребреници и Братунцу
Агресивна кампања регистрације Бошњака за локалне изборе. Срби: Бошњаци не бирају средства да сачувају власт. Бошњаци: Све је по Уставу и закону БиХ
УСИЈАНА атмосфера у Сребреници и Братунцу. Води се отворена борба за гласаче, који ће на локалним изборима у октобру одлучивати чији ће тас да превагне на изборној ваги – српски или бошњачки, у освајању кључне полуге власти – места начелника општине.
Подгрејана врелином јулске жеге, атмосфера кључа и на моменте је на самој ивици инцидента. Температуру су, најпре у Сребреници, подигле младе јуноше Бошњачке грађанске иницијативе „Гласам за Сребреницу“ – више него агресивном кампањом регистрације Бошњака. Читава варошица се преко ноћи окитила билбордима и плакатима. Убрзо, ова иконографија је осванула и у Братунцу. Порука је „Ја волим Братунац, региструј се, имаш рок…“
Срби немају дилеме. Бошњацима недостаје, и у Сребреници и у Братунцу, довољан број гласача за изборну победу и они чине све да их обезбеде. У намери да сачувају власт, не бирају средства. Крајњи циљ је, ако би у Сребреници поново добили власт, њено издвајање из уставног поретка Републике Српске. У каснијој фази исто би учинили и са Братунцем.
ПОВЛАШЋЕНА ПРАВИЛА
Мада су Срби у Сребреници после рата фактички били у већини, због посебних изборних правила међународне управе, која је повластила Бошњаке, нису могли да добију начелника општине, као ни руковођење правосуђем и полицијом. Једноставно, на свим претходним изборима право гласа имали су сви по попису из 1991. године. Тада је бошњачко становништво било већинско. Србима су, тако, уместо кључних позиција остајала протоколарна места.
– Нема сумње, на делу је јавна куповина бошњачких гласова и нелегална регистрација бирача – упозорава др Радомир Павловић, председник Скупштине општине Сребреница. – Бошњаци који никада нису живели у Сребреници организовано стижу, пријављују боравак на фиктивне адресе како би имали право овде да гласају. А за све то добијају дневнице, плаћају им се путни трошкови, пружа свака друга помоћ.
Бошњаци, међутим, тврде да „по Уставу и закону БиХ сваки њен држављанин има право да гласа на читавој територији своје државе“. Срби тврде да се, најдиректније и смишљено, крши Изборни закон РС, који је изричит: право гласа на изборима немају Бошњаци без валидне пријаве боравка у Сребреници.
– Више од 800 Бошњака, а то је трећина од потребног броја гласова, поднело је захтеве за лична документа – каже Павловић. – Читава машинерија је покренута, прави изборни инжењеринг, у који су укључени сви: од Владе у Сарајеву и бошњачих партија до Исламске заједнице. Поуздан је податак да је за кампању обезбеђен и фонд од 300.000 марака.
Трагом ових навода упутили смо се на сребреничку адресу невладиног бошњачког удружења „Дрина“, у центру варошице, где данима траје „увођење у регистрацију“.
Испред невеликог простора нема хлада ни за лек. На разговор о регистацији чекало је (бројимо) дванаест људи. Исто толико презнојавало се у управо пристиглом комбију. Унутра, сала јесте мала, али је крцата. За столом нема довољно места за све, па су потенцијални бирачи заузели позиције у другом реду.
Млади активисти кампање „Гласај за Сребреницу“ попуњавају им формуларе – за пријаву места боравка, како би остварили своје бирачко право. То се зове правна помоћ.
– Фото-апарат не може унутра, а ови људи не желе ни присуство новинара – био је резолутан момак на улазу. – Ни фотографисање испред не долази у обзир.
Чему оволика дискреција ако српска верзија ове бошњачке кампање није тачна? Зашто би био проблем разговор ако је бошњачка тачна – да је све по уставу и закону?
Одговор овакве тајновитости добили смо врло брзо, недалеко од овог регистрационог пункта, пред којим се, из сата у сат, заустављају транспорти нових, сигурних гласача.
– Довезао ме унук… Гласала сам – говори старица између гутљаја воде. – Рекли су ми даће ми нешто помоћи. Море бит и козу и јаре. Заувар је…
– Јесте ли пре били у Сребреници?
– Нисам, вала је далеко…
– Чусте ли ви шта прича ова нена? – обраћамо се јуношама испред сабирног, регистрационог пункта.
– Шта зна нена…
И овде се сваки разговор завршава.
Навише, у кафићу „Силвер сити“, резервном положају за прихват и едукацију, плакати призива. И порука „Ниједна кућа, као своја. Ниједна река, као Дрина“.
ПАНДОРИНА КУТИЈА
Србе не чуди што се федерално Сарајево упиње да сачува власт у Сребреници. Кажу: ако изгубе континуитет, отвориће се Пандорина кутија. Ваља полагати рачуне где су отишле паре које је свих ових година читав свет донирао, а оне у Сребреницу нису стизале. Да јесу, не би око нас била оваква чамотиња.
И сребренички Срби би ову поруку од срца могли да потпишу. Али их од куће и Дрине све више удаљавају. Драгић Глишић све поткрепљује подацима: током апсолутне бошњачке власти, од 1998. до данас, из Сребренице је отишло више од 5.000 Срба. Већина нема где да се врати, јер су паре за „одрживи повратак“ отишле у неповрат. А можда је нешто преостало и за – кампању.
– Сребреничанин сам, што се каже, рођени, и све време одавде нисам мицао, али ове људе који долазе на регистрацију никад видео нисам – прича Милош Миловановић, председник општинске борачке организације. – Свима нам је јасно шта се ради, шта је циљ, али сам помало збуњен да смо се неспремни, ако хоћете и успавани, суочили са агресивном бошњачком кампањом.
На питање какав ће бити конкретан потез Срба, Миловановић каже:
– Инсистираћемо на поштовању закона РС. Истовремено упутићемо апел Србима Сребреничанима, где год да су, да се и они овде региструју за изборе у октобру.
До тог датума предстоје неизвесни дани, као што су ћудљиви таласи реке, чије име покреће на свакојаке пориве. Милош Миловановић, зато, с приметном дозом бриге поручује:
– Не би било добро да се бошњачка кампања изроди у нешто опасније. Овде би и најмања варница могла да изазове пожар. Цех би платио народ, који пабирчи за пуко преживљавање, док се главни инжењери кампање размећу далеко од нашег заједничког гротла.
Још једном се показује: барабе и лопови када хоће да сакрију своје лоповлуке и пљачке одмах сеју мржњу према Србима јер ко се одрекао српства одрекао се и свога поштења и образа – ни први, ни последњи пут у историји. Само јаке и добро организоване правне државе (Србија и Република Српска) могу стати таквој пракси на пут. Све док смо ми Срби, исти као они што су се одрекли српства, ни нама ни њима нема спаса – тонућемо у све дубљи и дубљи међусобни варваризам.
(Новости и Д.П.З)
