Pročitaj mi članak
Здружене војске деспота Стефана Лазаревића и турског принца Мехмеда 1413. однеле су коначну победу у грађанском рату између Бајазитових синова.
Српски владар признао је врховну власт новоустоличеног султана Мехмеда Првог. Београд, кога је десет година раније прогласио својим престоним градом, у миру који је трајао више од деценије доживљава културни и привредни процват.
1613.
Београд, тада већ увелико под управом османлија, добија прву јавну школу. Хрватски писац и лингвиста Бартол Кашић основао је исусовачку гимназију, која је тада бројала 32 ученика и била отворена за припаднике свих вероисповести и националности. Сматра се првом хуманистичком образовном установом на Балкану.
1713.
У спису „Крушевски поменик” наведено је име граничарског села Бежанија са 32 куће, које је, према истом извору, утемељено двеста година раније. То је прво историографско помињање неког од насеља које је данас део Београда на левој обали Саве.
1813.
Карађорђе и вођство устанка одбија услове Букурешког мира који је Русија 1812. склопила са Портом. Османлије крећу у жесток напад на територију под контролом устаника. У јесен 1813. водиле су се најтеже битке. Покоравање Београда одјекнуло је у западној јавности: бечки „Винер цајтунг” известио је како су турске трупе задржале српско становништво, које није стигло да пребегне преко Саве, да гаси пожаре у граду. „Газета де Франс” у броју од 27. новембра бележи да је на територију Аустрије после слома устанка прешло 24.000 српских породица, па и сам вожд Карађорђе.
1913.
Убрзо после Лондонског мировног уговора, потписаног 30. маја, престоницом је прострујала вест да се над Србијом поново надвијају ратни облаци. Бугарске трупе крајем јуна покренуле су напад на српске јединице у Македонији. Био је то почетак Другог балканског рата. Непријатељ је поражен на Брегалници и приморан на повлачење. Мир, који је склопљен 10. августа, потрајаће једва годину дана, до почетка Првог светског рата.
„Нишлијин” едикт 313.
Проглашењем Миланског едикта, хришћанство је у Римском царству стекло „право грађанства”. Прокламована је верска равноправност и престали су прогони из религиозних побуда. Овај документ су заједнички озваничили императори Лициније и Константин Велики, који је рођен у граду Наису, данашњем Нишу.
(Политика)
