• Početna
  • DRUŠTVO
  • Vesti sa severa Srbije 20.08.’12: Utvrđene granice Gibraltara na Dunavu
Pročitaj mi članak

Vesti sa severa Srbije 20.08.’12: Utvrđene granice Gibraltara na Dunavu

0

Утврђене границе Гибралтара на Дунаву
Нови Сад: Студија коју је спровео Завод за заштиту споменика културе Новог Сада омогућила је формулисање предлога одлуке да се Петроварадинска тврђава прекатегоризује, односно да, уместо досадашњег споменика од великог значаја, постане онај од изузетног- националног. У Заводу су рекли да ће се предлог наћи пред Владом Републике Србије која ће донти одлуку о промени Закона и будућности овог новосадског добра.

Како је објаснила ауторка студије Слободанка Бабић, студија је дефинисала оно што Тврђава до сад није имала – њене границе и границе заштићене околине.

– Петроварадинска тврђава утврђена је 1948. године као споменик од великог значаја, а закони нису тражили да се дефинишу њене границе, што је постало обавезно према закону из 1994. године. Тај закон изискује да се утврде тачне границе културног добра и његове заштићене околине и зато је ова студија покренута пре три године како би је у потпуности формулисали као културно добро- рекла је Бабић.

Наша саговорница је навела да се простор дефинисао по границама катастарских парцела, како би се установило шта припада културном добру, али да је процес трајао дуго јер је документација из катастра била у веома лошем стању и морала је бити дигитализована. У Заводу су направили карту Тврђаве са околином, дигитализовали је и формулисали тако да сваки комад земљишта има свој катастарски број и власништво.

– Однедавно су нам постали доступни простори које пре нисмо могли да обиђемо, јер су били у власништву Министарства одбране. То је скоро 30 одсто простора од укупне површине Тврђаве који су сад, по први пут, валоризовани, фотографисани, описани и документовани. Ту спадају компелтан Васерштат, делови Транџамента и значајан део Хонверка – казала је Слободанка Бабић.

Студија је обухватила и грађу која је прикупљана од 2005. године када је, захваљујући Скупштини града, створена сарадња између Историјског архива Новог Сада и Ратно-војног архива у Бечу. Та докуметација је систематизована и направљен је временски след изградње Тврђаве. Такође, обухваћени су и планови из 18. и 19. века овог споменика и његових појединачних објеката, што до сад није учињено, али и грађа из свих установа културе у Србији, као што су старе разгледнице, фотографије и други документи до којих су истраживачи могли да дођу.

Слободанка Бабић није могла да каже да ли ће потенцијална прекатегоризација утицати на стављање Петроварадиске тврђаве на прелиминарну Унескову листу, јер „то зависи од става наше државе према културном наслеђу”.

– Свака држава, потписница Унескове декларације, има право да кандидује једно културно добро годишње и о томе се одлучује на националном нивоу. Услови које то добро мора да испуни су строги, а Управни одбор поменуте организације увек разматра и то шта преовлађује на листи, а шта је у мањем обиму заступљено – предочила је Бабић.

Неодржавање – највећа штета
Што се тиче евентуалне забране одржавања манифестација на Тврђави, уколико постане споменик од националног значаја Слободанка Бабић је рекла да је промоција града и Тврђаве увек добра, али да се мора пронаћи одговарајући баланс оваквих садржаја.

-Да би се проверило да ли нешто штети Тврђави, треба спровести одређена испитивања током трајања фестивала или манифестације, што изискује новчана улагања. Ми, у Заводу, дајемо услов шта се мора чувати и констатујемо штете, али нажалост, највеће су штете од константног неодржавања, као што је то случај са инфрастуктуром – објаснила је Слободанка Бабић наводећи да је неопходно утврдити надлежности на Тврђави, односно да се морају ускладити жеље Града и потребе и могућности споменика.

(Дневник)

 

Дечје скулптуре украсиле Штранд
Нови Сад: Након три године паузе и одлагања због лошег времена, на Штранду је организовано такмичење за најмлађе Новосађане, „Вајање у песку”. Девојчице и дечаци узраста до 12 година надметали су се у прављењу скулптура од песка,а штрандароши су имали прилике да виде обале крај Дунава „украшене” разним фигурама.

Понајвише је било замкова, тврђава и војних утврђења, а могла се наћи и која морска сирена, цртани ликови, корњаче и глава коња. Учесници такмичења били су толико маштовити да су многи од њих користили и помагала из оближњих кафића, попут салвета за заставе или кашичица за ограде и мостове, штапиће од сладоледа за путне правце у својим утврђењима, а неки су се потрудили да из Дунава изроне каменчиће и шкољке како би додатно украсили своја дела. За анимацију малишана био је задужен „Мини клуб” који је уприличио интересантан програм на централном платоу.

(Дневник)

 

 

Спомен плоча на месту првог чокота
Сремска Митровица (Шуљам): Под покровитељством Туристичке организације општине и града Сремска Митровица, у организацији кластера „Свети Димитрије“ и „Панонија Аграр ММ“ је одржана манифестација „Фрушка гора – мајка свих винограда – Пробу у част“.

На Шуљманској главици је постављена и откривена спомен плоча и биста, у част рођења овог римског императора. Спомен-плоча и биста се налазе на месту где је Маркус Аурелиус Пробус донео први чокот најквалитетније сорте грожђа и засадио га. Тако је ово место сачувано од заборава и подсећа да је даље ширење винове лозе у Европу и производња вина кренула баш из Срема.

– Успешном сарадњом повезали смо градску управу и идејног творца свега овог и директора „Паноније аграра ММ“ Милорада Милошевића, па и саме мештане, да од овог историјског места направимо нову туристичку дестинацију у Срему. У плану је да се изгради етно-село, римски подрум вина, пешачке, бициклистичке и коњичке стазе – истакао је Никола Никшић, у име кластера „Свети Димитрије“.

– Велико је задовољство да смо ми једни од првих гостију овде. Ово место отвара велики спектар туристичке понуде и ми желимо да наставимо ову сарадњу преко удружења винара, туристичких организација и сељачких господарстава – рекао је гост из Хрватске Мартин Божановић, у име Туристичке заједнице општине Нијемци.

– Ова манифестација је само почетак сарадње излагача са наших простора и суседних комшија. Ово место када се заврши и када се изгради пружиће бројне могућности и за посетиоце и за нас произвођаче – рекао је Светозар Ивковић, у име куленара из Сремске Митровице.

(Дневник)

 

Нови хлеб освештан на тргу
Бечеј: Житељи мађарске националности највећег потиског града у нас Бечеја пригодном дводневном фештом обележили су један од највећих празника свих Мађара Дан светог Иштвана, који је посвећен оснивачу мађарске државе,првом крунисаном краљу наших северних суседа и постхумно проглашеном свецу, јер је пристигла паганска племена с Далеког истока увео у хришћанство. Бечејци традиционално у то време обележавају и Дан новог хлеба, умешеног од брашна пшенице овогодишњег рода, па све поприма симболичан карактер с циљем да се новим хлебом започне нови берићетнији период. То је приликом поздравне беседе, пошто се захвалио амбасадору Мађарске у Србији Оскару Ницовићу,у што је нашао време да са супругом увелича славље сународника у Бечеју, пожелео и председник општине Бечеј мр Вук Радојевић.

Поздравну беседу на мађарском језику упутио је суграђанима председник Скупштине општине Бечеј Петер Кнези, а онда су обојица комаде освештеног новог хлеба послужили присутнима на свечаности испред Градске куће.

У центру збивања било је, ипак, кулинарско такмичење. Укупно је 50 ватри потпаљено испод котлића, у којем се три сата крчкао говеђи перкелт. Епитет победника припао је тандему из Бечеја Ласло Киш – Карољ Ковач, друго место освојила је Позоришна група „Каринци Фриђеш“ из Бачког Петровог Села, а главни кувар био је Бела Мештер и треће место, као и лане, припало је Бечејцу Фрањи Варги, коме је асистент била Манцика Руминчик. Три првопласиране екипе окитиле су се медаљама одговарајућег сјаја, а робне награде добило је тридесетак екипа.

(Дневник)

 

Пливали млади и стари
Апатин: У организацији Пливачког триатлон клуба „Делфин“, у Апатину, на челу са Желимиром Марићем, успешно је одржан 12. по реду Дунавски маратон, а трка на 4.000 метара бодује се за КУП Србије.

У првој трци за децу до 12 година, на 150 метара најбољи је био Лазар Дедић из Сомбора, међу девојчицама Каролина Хасноши из Бечеја, а такмичило се десеторо деце. Један више такмичар био је у трци на хиљаду метара за децу до 14 година, а најбоље резултате имали су Бенце Балзам из Бечеја и Сара Гојков из Кањиже.У трци за децу старију од 14 година победници су Хасноши Тот Чонгар из Бечеја и Владислава Дудаковић из Сомбора.

У трци на 4.000 метара учествовало је 44 такмичара у различитим категоријама, а прво место је освојио Бенце Балзам, другопласирани је такође Бечејац Тот Хасноши, а трећи је Валентин Беркаш из Суботице.У женској конкуренцији победиле су три сомборке Јована Дудаковић, Сања Галац и Бојана Дедић.

У категорији деце од 15 до 19 година, победник је Хасноши Тот Чонгар, а међу девојчицама Бојана Дедић из Сомбора. У категорији од 20 до 24 године победник је Невен Бујић из Апатина у категорији од 25 до 34 године Гаши Хази и Апатинка Љиљана Бурсаћ.У категорији од 35 до 50 година Горан Телић и Жужана Рудић, док су у категорији такмичара старијих од 50 година победили Сретен Николин и Ливија Варга.

(Дневник)