Нови Сад: Безбедност деце и ученика најважније је градско питање, па су готово сви вртићи, основне и средње школе опремљени видео надзором. За пројекат видео надзора град је издвојио више од три милиона евра.

 Пуцњава која се догодила пре неки дан у непосредној близини ОШ “Жарко Зрењанин” веома је узнемирила родитеље са Лимана. Настава се у школи одвија редовно, уз додатно и јаче обезбеђење.

 Како сазнајемо у тој школи, и пре и после овог догађаја са децом у школском дворишту увек су наставници, учитељице и радници обезбеђења. Деца која иду у продужени боравак излазе напоље искључиво у пратњи учитељица.

 Не би требало занемарити ни случај када је у основној школи у Футогу у школском дворишту пас изуједао децу. Све ово повлачи питање: каква нам је безбедност у основним и средњим школама. У ОШ “Жарко Зрењанин” имају обезбеђење и дежурне наставнике и ученике, тако да у школском дворишту (сем када се долази по децу после наставе) не могу да се мотају непознати.

 У ОШ “Светозар Марковић Тоза” уводе идентификационе картице ради боље безбедности ученика. И у ОШ “Јован Поповић” ригорозне су мере предострожности у двориштима, а како сазнајемо према њиховом правилнику под школским двориштем се не подразумевају спортски терени.

 Службено степениште које води ка зборници и ходник поред зборнице могу користити искључиво запослени, родитељи, странке, ученици са подршком. За време малих и великих одмора педагог, или психолог школе дежурају и обилазе школу. За време малих одмора дежурни наставници се налазе у својим учионицама (кабинетима), наводи се у правилнику ове школе.

 Наставник који организује допунски час или неке друге активности, дужан је да брине о боравку ученика од почетка до краја овог поса и да о распореду тих активности обавести школско обезбеђење. И помоћно – техничко особље дежура према распореду дежурства.

 – У ваннаставним данима, када школско обезбеђење није ангажовано, помоћно – техничко особље дужно је да дозволи улазак онима чија је најава потврђена у школи, а осталима тек након утврђивања разлога посете и да о томе води писмену евиденцију, стоји у правилнику.

 Када је реч о средњим школама, у Саобраћајној школи су такође ригорозне мере обезбеђења. У ову школу је забрањено уношење оружја, оруђа и других средстава којима се могу нанети озледе, угрозити живот ученика и запослених, нанети штета имовини школе. Забрањено је пропагирање, деловање и рад секти, уношење алкохола и наркотика, а то важи и за на излете, екскурзије и све остале активностима у организацији школе. Без обзира на те мере, у Управи за образовање кажу да би ипак безбедност у школским двориштима требало да се доведе на виши ниво.

 Љ. Натошевић

 

Кикинда: „Знам да могу да знам”
Представници Удружења слепих и слабовидих особа из Кикинде „Северни Банат” и Канцеларије за младе Општине Кикинда удружили су се како би заједно реализовали пројекат под називом „Знам да могу да знам”.

 Канцеларија за младе општине Кикинда, уз подршку Покрајинског секретаријата за спорт и омладину, отворила прошле године Инфо-кутак „На корак до посла”. План је да се Инфо-кутак оспособи у октобру и у просторијама кикиндског Удружења слепих и слабовидих „Северни Банат”.

 – Млади уз овог удружења биће обучени да напишу свој ЦВ и Мотивационо писмо, као и да правилно разговарају са послодавцем, тачније како да активно траже посао који би могли да раде. Они ће затим пружати помоћ осталим члановима приликом запослења. Циљ је да се повежу млади из наше Канцеларије и младих из Удружења „Северни Банат” – каже координатор Канцеларије за младе Биљана Стојановић.

 Председница Удружења „Северни Банат” Бранка Шобот – Јеличић истакла је да је ово први пројекат који оспособљава младе који су слепи и слабовиди:

– Циљ ове, као и свих осталих активности које ми организујемо, јесте да се што више укључимо у нашу заједницу и да комуницирамо са свима, али и да нас упознају остали суграђани.

 Ово је прва заједничка акција, коју ће организовати ове две организације, а биће их још, нарочито ће акценат бити на обучавању грађана како да исправно комуницирају са слепим особама.

А. Ђ.

 

Дероње: Зашто је у Дероњама лепо и умрети
Можда није по бонтону откривати године дама, али има оправданог разлога. И поред 79, вози бицикл, пева у црквеном хору, игра фолклор, четири дана у седмици сир, који претходно направи, продаје на пијаци у Оџацима, Милетићу и Грачацу, активна је у Удружењу жена и увек је насмејана.

 То је Катица – Кајка Живаков из Дероња, у којима је, причају људи, лепо и умрети. Зашто, објашњава она уз звонак смех.

 – Код нас је обичај да на сахрани ономе ко је баш био веран, осим опела певамо још и “Радосно, радосно, иде се там, где нам је утеха Божији храм.” Присуствовали су једној таквој сахрани и неки људи из Оџака, па кад су то чули, рекоше: “Код вас је лепо и умрети!” – рече Кајка. Под вођством појца дероњске цркви Архангела Михајла, деда Раје, тасо зове Рајка Купусинца, само годину дана старијег од ње, Кајка са двадесетак мештана различите доби пева на литургијама готово сваке недеље и празником.

 – Док су моја деца била мала, Раја их окупљао у хор, још док се није ни смело. Међутим, деца се поудала, поженила и растурила на све старне. Онда је скупио углавном старији свет. Нас двадесетак. Немамо ноте, него тако без њих појемо. Идем углавном сваке недеље. Није ми тешко, волем да певам и волем свуда да идем.

 Као чланица КУД–а “Сефернин”, Кајка, каже, игра, али мало више пева. Гостовала је са фоклорашима свуда по околини, али и даље. Друштво се издваја од осталих по сватовских песмама, које изводе где год их зову.

 – Приказујемо сватове као некад што су били. Има много песама, које се за ту прилику певају. Један наш Дерончан пише књигу о томе. Помрле овдашње жене које су знале сватовске песме, једина ја остала.

 На наговор полако попушта и пева једну за другом. Кад се уочи свадбе окупе сватови: “ Сву ноћ ноћас прогореше свеће, сву ноћ ноћас у Јовином двору. Ту је мајка световала сина. Сине Јово, моје јарко сунце, кад пођете ујутру по девојку , по двојица силасте се с кола, по тројица у дом шетајте, па забунте мајку и девојку , нек не знају ко је ђувегија”. Затим: ”Шта се чује у Јовином двору , је л’ то грми ил’ то земља трерсе ил’ удра море о мраморје, нит то грми нит се земља тресе , већ сестрице праве перјанице”.

 – Увече су се уочи сватова правиле перјанице и то се певало – објашњава Кајка, додајући да су недавно гостовали са свадбарским песмама у Апатину, а пре тога у Сивцу, Панчеву, те широм Срема.

 Поред тога што је жива песмарица и врстан познавалац некадашњих сватовских обичаја, Кајка је позната у свом селу и по томе што је волела и радо кувала сватовима. То баш и није сваки пут одобравао њен супруг, покојни Јеврем Живков, јер је у паорском домаћинству увек било посла. Прича како се једном, након напорног рада у сватовима, вратила у зору кући и иако уморна, намирила стоку, помузла краве, очистила шталу и гурајући колица са стајским ђубретом, стала насред дворишта и рекла:” Боже, кад си ми дао овакву вољу, дај и снагу да могу радити!”

 – Не знам кол’ко сам ”скувала” сватова – додаје.- Сад кажу да нема више баба Кајкине супе, ни сватова к’о некад…

 Активна је и у удружењу жена, са којима одржава Етно кућу у Дероњама. Учествује и на разним манифестацијама исказујући своје кулинарско умеће у које спада и прављење и украшавање славских колача. Каже да је ту вештину савладала пре двадесетак година.

 – У то време је у Дероњама била једна монахиња. Од ње сам научила да правим. Кол’ко сам колача направила, бог зна. За пост правим од хлебног теста. Кад није пост, месим са млеком. Украсе припремим раније и док то радим, нема шансе да задремем увече, док уз телевизор обавезно закуњам.

 Доскора се тетка Кајка бавила и ручним радовима. Прегршт везених стољњака, педантно сложених у ормане, с поносом показује. Њена брига у огромном домаћинству које води сина Васа са супругом Надом, је поред справљања сира и баштица са цвећем испред куће. Иако јој и то иде од руке, жали се на сушу која је упркос заливању узела данак. Међу цветним лејама и биљкама у жардињерама и саксијама, задовољно показује цвеће донето из Израела. Била пролетос код унука, некадашњег фудбалера “Партизана” Александра Давидова, који сад игра за један тамошњи тим. Одушевљена оним штоје видела, занесено прича о свом боравку у Светој земљи.

 – Било је лепо да не може лепше. Што год сам у животу волела, имала сам. Волела сам да имам у кући све. Знала сам да кажем мом Јоцку: истуци ме, ал’ ми дај то да купим.

 У кући са Кајком, сином и снајом живи и унук Небојша, док унука Бојана студира медицину у Новом Саду. Раде својих 55 јутара и још толико у аренди. И тетка Кајкина кћерка живи у Дероњама са породицом.

 – Ко је иоле мислио, од 1978. до 1985/6. могао је лепо живети од паорлука – вели Кајкин син Васа. – Сад нема шансе. Може, али уз неке кредите. Некад се за два вагона и 20 метара кукуруза могао купити нов трактор а сад четири гуме и акумулатор. Сад имамо само соју, кукуруз и жито, раније смо сејали и кромпир и купус, држали 30 до 40 бикова, но ни то се не исплати више, па сад имамо девет крава, са теладима, укупно 18.

 

Сомбор: „Енергана” рачуна по старом
Најновијим одлукама свог оснивача, Града сомборска топлана, тачније ЈКП „Енергана“, наставиће да примењује досадашњи начин обрачуна цене својих услуга које користи преко 3.000 домаћинстава у овом граду и неколико стотина пословних корисника.

 Наиме и поред петиције скоро 3.500 Сомбораца, којом се од градских власти тражило поништавање новог начина обрачуна и цене даљинског грејања, варошка Влада, односно Градско Веће, предложило је Скупштини, која је овај предлог пре два дана и усвојила, да остане на снази одлука којом ће домаћинства прикључена на топлану, током целе године плаћати фиксне трошкове у износу од 39,95 динара по квадратном метру стамбене површине, док ће се варијабилни трошкови регистроване потрошње у грејној сезони, плаћати по цени од 6,3 динара за квадратни метар стана. Ако је за утеху потписницима петиције, варошке власти и топлана ће ове и следеће године „пратити“ примену система обрачуна.

 Како је на недавно одржаном заједничком састанку представника грађана који су потписали петицију, топлане и градских власти, устврдио директор ЈКП „Енергана“ Милан Дозет, оваквим обрачуном би се дошло до просечне цене од 67.000 динара годишње за грејење стана просечне површине од 55 квадратних метара. Како је тада нагласио Дозет, имајући у виду да је у претходне четири године изграђена потпуно нова топлана, реконструисан магистрални топловод и набављена нова опрема у шта је укупно инвестирано око 6,5 милиона евра, оспд којих је највећи део дошао из кредитног аранжмана са немачком КфW, без оваквог обрачуна и цена функционисање топлане би било доведено у питање.

– Имајући све то у виду Енергана не може да обезбеди 190 милиона динара за отплату ануитета, уколико не применимо нови начин обрачуна испоручене топлотне енергије – упозорио је Дозет на том састанку заинтересованих страна, поновивши да је све урађено на основу препоруке Министарства за енергетику и мишљења Удружења топлана.

 М. Миљеновић

 

Нови Сад: Јесен пуна бициклизма, лова и туризма
Нови Сад се дефинитивно потврдио као прави фестивалски град који може да стоји раме уз раме са сијасет европских градова који целе године становницима и многобројним туристима нуди прегршт садржаја.

 Недавно одржани Фестивал уличних свирача сматра се манифестацијом која затвара летњу сезону, но с пуним правом се може рећи да је истовремено први у низу септембарских догађаја.

 Иза нас су Новосадски стрип викенд, Буковачки маратон и Војводина фест, но још увек можете да стигнете на Клајмбинг лајф фестивал на платоу испред Спенса који траје до недеље. Инструктори пењања охрабриће вас да се и сами опробате у овом екстремном спорту, али и другим мање екстремним активностима, попут зумбе. Ако сте више расположени за лагану шетњицу кроз центар дефинитивно нећете заобићи слатки Фестивал меда, који почиње данас и траје до недеље.

 Бајкери ће уживати у Међународној бициклистичкој трци „Кроз Војводину„, која је заказана за 21. и 22. септембар и најзначајнија је бициклистичка манифестација у покрајини. Петроварадинску тврђаву ће ове јесени посетити “егзиташи”, али не они који троше новац ђускајући уз музику, већ они који више брину како новац да зараде. На „Бизнис егзиту„, 26. и 27. спетембра, представиће се српски брендови, пословни планови и стратегије, а промовисаће се национална привлачност инвеститорима, страним новинарима и пословним људима.

 Изузетно динамична биће јесен на Новосадском сајму где ће се од 25. до 30. септембра одржати низ међународних сајмова. Дакле, чека на сајам лова, риболова и спорта, па хортикултуре, затим “Еко свет”, Сајам шумарства,па туризма и сајам опреме за угоститељство. У истом периоду одржава се Међународни сајам коњарства „Хорсвил„, од 27. до 30. септембра. „Хорсвил” ће окупити одгајиваче, ергеле, коњичке клубове и удружења, а предвиђени су и међународни коњички турнир и ревијални јахачки програми.

 Љубитеље културе и уметности уживаће у Симпозијуму посвећеном Павлу Бељанском, који ће се одржати крајем септембра у Спомен-збирци овог познатог колекционара и дипломате. Завод за културу Војводине од септембра до новембра организује Књижевне сусрете „Милици у походе„, културно-уметничку манифестацију којом се чува и негује сећање на уметничко дело, живот и рад једне од првих српских песникиња, Милице Стојадиновић Српкиње.

 Ј. Здјеларевић

 

Извор: www.dnevnik.rs

Oznake: Deronje, Kikinda, kulturne manifestacije, Novi Sad, svakodnevne vesti, SOMBOR