Нови Сад: Манифестација на којој се представљају мајстори кулинарских вештина и старих заната, као и они који се тек доказују добрим идејама и квалитетним рукотворинама, под називом “Војводина фест” трећу годину заредом, приређена је за викенд на Штранду.

 Љубитељи добре хране могли су да пробају различита војвођанска јела, од паприкаша и кобасица од мангулице, преко рибе и темеринске пите с пасуљем, до колача из Трансилваније, палачинака, производа од меда и разних вина. Осим примамљивих мириса који су се ширили новосадском плажом и мамили сладокусце и гурмане, пажњу посетилаца привукле су и разне занатлије, које су с поносом представиле своје радове, неки чак по први пут у Новом Саду.

 Власник занатске радионице „Коцкица” из Суботице Имре Леринц својим производима који поспешују развој свих дететових чула заинтересовао је многе родитеље, који су на лицу места имали жељу да тестирају креативност малишана. Производи из његове радионице углавном одлазе у забавишта, школе и здравствене установе, а намењени су различитим узрастима, као и деци с неким видом инвалидитета.

 – Први пут Новосађанима презентујем свој рад и врло ми је драго када приметим интересовање, јер је идеална играчка она која је истовремено и забавна и едукативна, с обзиром на то да знања стечена кроз игру дуже трају– указао је Имре додајући да је цела породица укључена у посао који траје више од 20 година.

 Са много мање искуства, али не и жеље и ентузијазма, такође први пут представила је своје шалове и капе Сања Киш из Сремске Каменице. Прву капу исплела је својој кћеркици пре две године и када је видела како јој то лако „иде од руке” наставила је да плете и повремено прода неком познанику. Таленат је, како каже, највероватније наследила од баке, и планира да га развија даље.

 Штранд је јуче био многима омиљена дестинација и прави избор, а надамо се да ће тако бити и данас када се завршава “Војводина фест”.

 

И. Д.

 

Нови Сад: Младим песницима уручене награде
Награда „Стражилово” за најбоље књиге објављене у едицији „Савремена поезија” Бранковог кола уручена је на Стражилову овогодишњим лауреатима Дубравки Миленковић и Велибору Сикимићу,док је Александри Мариловић припала специјална награда за најбољу прву самосталну књигу песама младих аутора до тридесет година. Дубравка Миленковић добила је награду за књигу „Мелем-песме”, Велибор Сикимић за збирку „Звјездарник”, а Александра Мариловић за „Мираз у звијездама”.

 Уручење признања уприличено је у оквиру 41. Бранковог кола, које траје од 7. до 17. септембра у Сремским Карловцима, Новом Саду и Стражилову. Свечаност је уследила после обиласка гроба Бранка Радичевића, поред кога је песник Дејан Алексић положио цвеће. На Стражилову је јуче одржан и митинг поезије на ком је учествовало више од 30 уметника.

 У наставку програма другог дана 41. Бранковог кола, у Градској библиотеци у Новом Саду представљена је поезија песника романтичара из „Антологије српске поезије (1847–2000)”, а прилику да се представе добило је и троје добитника награде „Стражилово”.

 Данас на програму у 10 сати крај чесме „Четири лава” у центру Сремских Карловаца је јубиларни 25. песнички турнир у шаху, а у 20 сати у Музеју Војводине у Новом Саду биће речи о српским народним обичајима у Далмацији, тачније о чуварима Христовог гроба. Учествују Слободанака Росић, Симонида Станковић и ојкачка група „Плитвице”.

 З. Мл.

 

Нерадин: Најтежи парадајз Патлиџанијаде од 768 грама
Традиционална Патлиџанијада, 11. по реду, одржана је протеклог викенда у организацији Месне заједнице Нерадин и Општине Ириг. Као и сваке године богат културно- уметнички програм учинио је да ово село заживи и покаже зашто се баш овде узгајало и садило и по 120 хектара парадајза.

 – Оснивачи ове, већ сад традиционалне манифестације су Месна заједница Нерадин и Друштво Ирижана који су 2002. године дошли на идеју, да у славу парадајза направе манифестацију, која ће бити прилика да окупи све Нерадинце, дочека госте и развије пољопривредну сарадњу, посебно повртарску. У бившој Југославији, Нерадин је било место где се производило највише парадајза по глави становника, а прошле године смо имали забележену рекордну производњу. Због мале откупне цене и велике суше, ове године се не можемо похвалити великом и квалитетном производњом и надамо се да се оваква година неће поновити. Циљ ове манифестације је и развијање туризма и прилика да се људи друже и веселе уз тамбураше у овом прелепом амбијенту- истакао је председник општине Ириг Владимир Петровић.

 На овој манифестацији малишани Нерадина су имали прилике да покажу шта су до сад научили у вртићу, а основци су поред програма који су припремили били награђени од стране локалне самоуправе скромним поклонима.

 Наравно, највеће интересовање посетилаца изазвало је такмичење у бацању парадајза. Сви су могли да се опробају у овој дисциплини и покушају да сруше послагане конзерве. На велико одушевљење посетилаца, најмлађи учесник Радослав Јанковић однео је ласкаву титулу победника у овој дисциплини. Као и сваке године, мерио се најтежи парадајз, у конкуренцији сорте коју су изложили Нерадинци.

 Милош Јовановић је изложио парадајз који је тежио 768 грама и победио на овом такмичењу. Уз тамбурашке оркестре и културно- уметничка друштва која су забављала посетиоце уз карактеристичне сремске мелодије, посетиоци су могли да погледају штандове и купе домаће производе жена из Нерадина.

 М. Марушић

 

Сомбор: Активисти и волонтери показали шта знају
Активисти и волонтери градске организације сомборског Црвеног крста обележили су Светски дан прве помоћи, 8.септембар, пригодном вежбом, одржаном у суботње пре подне на најлепшем варошком Тргу светог Георгија.

 Њима су „друштво“ правили и запослени у овдашњем одељењу за превенцију болести Дома Здравља „Др Ђорђе Лазић“ који су, махом старијим, Сомборцима и Сомборкама на импровизованом штанду мерили притисак и ниво шећера у крви.

 Мада је показна вежба неколико екипа Црвеног крста, збрињавање повређених у разним несрећама, поред промотивног имала и едукативни карактер, Сомборци су се показали као прилично незаинтересовани да науче макар нешто од вештина и знања које могу да представљају разлику између живота и смрти.

 Већу пажњу овдашњих грађана није могла да привуче ни чињеница да се такмичарске екипе сомборског Црвеног крста у првој помоћи годинама уназад налазе у самом врху у Србији и са свих такмичења се редовно враћају окићени медаљама.

 М. Мћ

 

Сомбор: Двојна изложба „Сусрети”
Необична двојна изложба, посвећена свакодневном животу у једној од интеркултурних средина у Панонији, као и данашњем битисању Немаца на тромеђи Србије, Мађарске и Хрватске, под именом “Сусрети”, отворена је у просторијама Сомборског певачког друштва и Градске библиотеке „Карло Бијелицки”.

 Изложба „Живели смо у Веменду, мултиетничке димензије за време Првог светског рата” постављена је у приземљу Сомборског певачког друштва и обухвата фотографије становника, војника разних армија, ратних заробљеника и људи које је рат довео у то место у јужној Мађарској између 1916. и 1920. године.

 Фотографије је начинио сеоски учитељ Бела Хернаи, који је позивао људе у своју кућу и сликао их на дворишту. Тако је забележио један историјски период и шаренило, култура, обичаја, живота Мађара, Срба, Буњеваца, Немаца, Рома….

 – За нас, након 100 година, један аспект је од великог значаја. Тадашњи идентитет становништва није се дефинисао првенствено као етнички, већ чешће као конфесионални, социо-економски, али углавном као регионални и локални. Сви смо ми били становници Веменда. Јер „идентитет”, „мањина” и „већина” су термини модерног доба. Тек након Првог свестког рата се сеоска заједница у Веменду поделила, односно разјединила етнички и конфесионално. У мировним уговорима су по први пут споменута права мањина. Ипак, то се у многим заједницама, које су настајале вековима, противило свакодневном животу и мишљењу људи, па је тако било и у Веменду – нагласила је Беате Биндер из Музеја европских култура у Берлину, посредством којег су ове две изложбе стигле у Сомбор.

 Мултимедијална изложба „Сада напуштате географску карту”, постављена у Дечијем одељењу Градске библиотеке “Крало Бијелицки”, посвећена је пројекту који почиње 2008. године, када фотографкиња Сандра Кинапфел и лектор Немачке службе за академску размену из Осијека Јерн Нубер крећу у обилазак подунавског троугла, у потрази за траговима немачке културе.

 Разговарали су са потомцима подунавских Немаца свих генерација и социјалних група о њиховом идентитету, о жељама и о односима са другим народима што је резултирало “сликом” која допуњује ону коју је скицирао Бела Хернаи још пре 100 година. Поред фотографија и експоната посетиоци имају прилику да послушају интервјуе са Немцима који данас живе на овим просторима, послушају музику подунавског троугла и тако стекну утисак о интеракцији култура на овом простору.

 Као један од неуобичајенијих сегмената изложбе је и фотографисање са неким карактеристичним предметом, изабраним по личном нахођењу, који успоставља везу са пореклом, животом, који има своју причу. Те приче бележе се у посебан албум, који прати сваку изложбу „Живели смо у Веменду” и непрестано расте, па ће тако и свим Сомборцима и Сомборкама, заинтересованим за учешће у овом интерактивном пројекту фотограф бити на располагању сваке суботе од 11 до 13 часова у Сомборском певачком друштву током трајања изложбе, односно до четвртог новембра.

 М. Миљеновић

 

Извор: www.dnevnik.rs

 

 

 

 

 

Oznake: kulturne manifestacije, Neradin, Novi Sad, svakodnevne vesti, SOMBOR