Прочитај ми чланак
На Видовдан, 28. јуна 2012.год. у Минску, Министарство унутрашњих послова, одељење за странце Белорусије одобрило је политички азил Т. Д., мајору француске војно-обавештајне службе ДРМ.
Одмах је у јавност саопштено да је са собом донео доказе о догађајима у Сребреници и о томе да је масакр невиних људи организован од стране ЦИА, МИ6 и француске ДРМ, а преко паравојних формација које су биле директно под њиховом контролом, а Војска Републике Српске и Ратко Младић над њима није имао никакву контролу, нити било ко из Главног Штаба ВРС.
У јединици су били професионални плаћеници, који су регрутовани од стране ових служби. Предочио је и комплетне спискове људи из те јединице, зване „Шкорпиони“, као и писане наредбе, које су даване команданту ове јединице. Мајор Т. Д. је спреман да сведочи на судјењу Ратку Младићу и осталима оптуженим за злочин у Сребреници и докаже да су припадници те јединице, која је била под њиховом контролом, ЦИА и МИ6 убили више од 4500 људи, а по њиховом наредјењу и инструкцијама.
Постојао је план, ако ВРС покуша да спречи овај масакр, да се изврши атентат на самог генерала Младића, чак се и наводи име особе, која је била у непосредном Младићевом окружењу и која је то требала урадити.
Каже да остали погинули, до цифре од 6.000 људи јесу они који су пробали под борбом да се пробију до Муслиманске територије и они јесу страдали у сукобима са јединицама ВРС. Насер Орић и сви команданти Армије БИХ у том делу источне Босне су били под сталном контролом ових обавештајних служби.
Поседује документа, око 70 Орићевих извештаја достављених оперативцима ДРМ и узвратних наредјења и упутстава. Холандски батаљон који је био стациониран у Сребреници, унапред је упозорен да ништа не предузима, што су они и урадили.
По тврдњи мајора Т. Д. који је у оно време био поручник и део групе у ДРМ (француска војно-обавештајна служба) задужене за Босну, овакав његов поступак нема за циљ да заштити генерала Младића нити било кога из ВРС, већ да мајкама, сестрама и породицама у Сребреници каже истину о томе, ко је и зашто побио њихове најмилије и да није могао даље да живи са тим теретом на себи.
(Вестинет)
