Podešavanja / Settings

On ukazuje i na pogrešnost koncepta aktuelne Vučićeve vlade, koja pored nastavka neoliberalne doktrine (koja je inače u svetu praktično i teoretski propala još 2008. godine sa svetskom ekonomskom krizom), primenjuje i mere tzv. štednje.

U odnosu prema vlasti i opoziciji, podvučen je kritičan odnos prema ključnim pravcima koje zastupa postojeća vlast po pitanju ekonomije i socijalnih pitanja, državotvorne politike, pre svega prema Kosovu i Metohiji, negativan stav prema NATO i u postojećim okolnostima nemogućnost nastavka pridruživanja sa EU, a slična distanca se zauzima i prema predstavnicima sada parlamentarne opozicije koji su vršili prethodno vlast u Postoktobarskoj Srbiji (tzv. „žute stranke“).

Promene u međunarodnim odnosima, gde svetski poredak sve ubrzanije ide ka multipolarizmu, zbog pre svega porasta uloge zemalja sa kolosalnim resursima i elementima „tvrde moći“ BRIKS, dok svetska ekonomska kriza, zapravo po svojim uzrocima strukturalnim pre svega američka ekonomska kriza, ubrzava proces prelaska ka multipolarizmu, reflektuju se i na Evropu, Balkan, Sredozemlje, Bliski istok.

Gostujući na Kraljevačkoj televiziji u tradicionalnoj emisiji istorijsko-političke tematike koju vodi istoričar Milan Petrović, gostovao je 10 maja dr Dragan Petrović. Ovoga puta tema emisije je bila Josip Broz Tito – dodatni čas.

Poslednji je živi član ekipe koja se borila protiv krijumčarenja narkotika na Kosmetu od 1990. pa sve do 1999. godine. Za pomoć pruženu preko Drine, u vreme rata, priznanje mu odaje lično general Ratko Mladić.

U emisiji je posebna pažnja bila posvećena rasvetljavanju više interesantnih momenata iz savremene ruske istorije: od pomoći carske Rusije srpskom pitanju u 19 i početku 20 veka, Oktobarskoj revoluciji i ulozi dela zapadnog krupnog kapitala u dolasku boljševika na vlast, međuratnim odnosima Kraljevine Jugoslavije i SSSR, ulozi Kominterne, periodu Hladnog rata, Putinovoj koncepciji, Ukrajinskoj krizi, izglednosti izgradnje nekog oblika Južnog toka i dr.

Najvažnije je izdejstvovati smenu postojeće vlasti i pokušati sanirati brojne teškoće i velike posledice dosadašnjih promašaja ne samo aktuelne vlasti, već i čitavog postoktobarskog sistema na najvažnija državna i društvena pitanja zemlje. Voditelj emisije je Miroslav Vislavski.

Sala MZ koja inače prima nešto oko 80 mesta, za ovu priliku sa dodatnim sedištima (oko 100 mesta) bila je pretesna da primi sve zaintersovane za tribinu, uprkos lošim vremenskim prilikama koji su taj dan zahvatili ovaj deo naše zemlje, tako da je veći broj ljudi stajao, a više destina njih nisu mogli da uđu ni u salu, hodnik i samu zgradu, na Trgu mladenaca.

U obrazlaganju načela SOF Kovačević je istakao da je SOF osnovan kako bi se ponudila moguća i izvodljiva rešenja za probleme koji u Srbiji postoje, među kojima je i činjenica da u toku jedne godine 30.000 ljudi u Srbiji više umre nego što se rodi i isto toliko njih godišnje napusti zemlju, tražeći posao i hleb izvan njenih granica.

Ove 2014. godine, u Evropi i čitavom svetu obeležava se stogodišnjica od početka Prvog svetskog rata. Održan je veći broj naučnih skupova istoričara, politikologa sa ciljem da se objasne uzroci i povodi za otpočinjanje do tada najvećeg ratnog sukoba u istoriji čovečanstva.

U debati su učestvovali redovni prof. Ekonomskog fakulteta u Nišu i Beogradu dr Boban Stojanović, viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku dr Dragan Petrović i predsednica Evropskog pokreta za Niš mr Mila Vujić.

Šta se dešava u Ukrajini, da li je na pomolu novi građanski rat u Evropi, da li će se raspati ukrajinska država, ili je nerede je organizovao Zapad započevši novi pohod na istok – na Rusiju.

Video, tv emisija ekonomskih stručnjaka i lidera sindikata Srtbije o predloženim merama Zakona o radu i privrednoj situaciji u zemlji. Odredbe predloženog Zakona o radu su veoma loše, a neke od njih i katastrofalne za interese zaposlenih u Srbiji. To je zaključak učesnika tv emisije o analizi predloženih odredbi Zakona o radu u Srbiji održanoj […]

Dr Dragan Petrović je govorio o istorijatu ruske politike na Balkanu, posebno u odnosu na srpski faktor. Istakao je značaj tradiconalnih rusko-srpskih odnosa, a u okviru savremenosti posebno se fokusirao na Južni tok i njegov značaj za zemlje koje učestvuju u ovom poduhvatu.

Srpsko-hrvatski odnosi se proteklih godina odvijaju u težnjama Hrvatske sa jedne strane da izdejstvuje u međunarodnom javnom mnjenju, ali i na eks jugoslovenskom prostoru oreol žrtve „srpske agresije“ devedesetih, a sa druge strane izbegne u odnosu na Srbiju i prognane Srbe povratak imovine i pravo na povratak prognanih na svoja vekovna ognjišta.

Društveni, državni, socijalni i politički događaji u Srbiji u poslednjim godinama, a posebno u 2012. i 2013. doveli su do potrebe sazivanja ovakvog kongresa obrazovanih i ostvarenih stručnih Srba, u raznim oblastima života i delovanja u zemlji i inostranstvu. Postavljamo samo jedno jedino pitanje svim obrazovanim Srbima ma gde bili u svetu, čast pojedincima: ZAŠTO STE ĆUTALI DO SADA?