Podešavanja / Settings

Ako je današnja Evropa rastrzana oko raznih pitanja ujediniće se sada svakako oko terorizma

Početak objedinjavanja patriotskih snaga koji su ovih dana formalizovali DSS, Dveri i grupa patriotskih intelektualaca, s obzirom na pomenute tegobne srpske podele i raskole koji nas kao senka prate kroz istoriju, vredan je svake pohvale i podrške

Nikad, braćo, Božić neće biti onaj pravi u Beogradu, Frankfurtu, Sidneju, Njujorku… Nije to to dok ne iskočiš iz hladnog kreveta, uskočiš u ledene pantalone i košulju, pa pretrčiš u toplu sobu gde spavaju baba i đed.

Minula godina je na međunarodnom planu veoma ličila na veliku sportsku utakmicu u kojoj učestvuju svi glavni svetski „igrači”: SAD, Kina i Rusija.

Pre doletanja NATO bombardera Priština je imala 45.000 Srba. Danas ih ima 50. Ni za jedan autobus. U Peći Srba beše 30.000, danas samo sedam duša. U Prizrenu… itd. Sve gore od goreg.

(1) Braćo i prijatelji i oci i čeda bogozvanoga, priklonite bogoljubiva srca vaša da čujete božanske dogmate. I čuvši ove svete reči stavite ih, braćo, u srca vaša i u savesti duša [vaših] i pred oči uma [vašeg], i razumite ih.

Imajući ovo u vidu, ne treba nam Tomina „diplomatska” kremanska prozorljivost da znamo da će Brisel pošto potpiše SSP sa tzv. Republikom Kosovo, po svoj prilici na proleće 2015. g., od Srbije zahtevati da sa istom zločinačkom NATO tvorevinom, shodno obavezi iz čl. 15 SSP zaključi ugovor o regionalnoj saradnji i dobrosusedstvu, sa već pomenutim obaveznim elementima.

U Srbiji se odavno veruje da se „u civilizovanom svetu” sve radi bolje i da bi u svakom pogledu i na svaki način Srbija trebalo da se ugleda na one za koje se misli da su otišli mnogo koraka ispred nas. U slučaju terorističkog napada na redakciju „Šarli ebdo”, pokazalo se da Srbija ne bi trebalo da se u pogledu bezbednosti ugleda na francusku policiju.

U Budimpešti je atmosfera napeta. Nije to prvi put da se antivladini protesti valjaju po ulicama i ljudi viču „Više demokratije!“ i „Idi, Orbane!“. Poslednje demonstracije su bile 2. januara. Sledeće su najavljene za 1.februar – dan posete Angele Merkel. Protivnici Viktora Orbana kažu da žele da nemačka kancelarka vidi da su Mađari izabrali Evropu, a ne Aziju (što će reći, Rusiju).

Zgražavam se nad ubistvom novinara i nevinih ljudi u Francuskoj. To nema veze sa borbom za vjeru. To su zločini. Iza kojih, ubjeđen sam, stoje američke i druge zapadne obavještajne službe. Kao što su stajale iza terorističkih napada na Svjetski trgovački centar u Njujorku, zločina na sarajevskoj pijaci Markale ili zločina nad kijevskom trgu Majdan.

Poslije Drugog svjetskog rata krv se pojavila u jednom filmskom žurnalu u kojem je neki violinista ležao u lokvi krvi nakon pada Berlina. Užasnuti gledaoci su tada prvi put vidjeli krv na platnu.

U tome svemu jeste i najveća tuga. Pali su zbog beskičmenjačke francuske levice, Širakovog lihvarstva i krvožednosti, Sarkozijeve alavosti i srebroljublja, Levijeve filozofske škole u kojoj su UČK i njena posestrima Islamska država „oslobodilački pokreti“ a Srbi i Rusi pravoslavni hegemoni, Kušnerovog lekarisanja bez granica gde su duše ostajale ispred a ljudski organi zaista „šetali“ bez granica.

U Bugarskoj se od 5-30 januara održavaju zajedničke bugarsko-američke vojne vežbe „Platinum Lion — 2015“, u kojima će takođe učestvovati jedinice oružanih snaga Rumunije i Srbije. Osvedočeni „prijatelji Rusije“ – Bugarska i Srbija, koja je nedavno priredila sjajan prijem predsedniku Rusije, spremaju se da zajedno sa SAD odbijaju „napad neprijatelja“. A neprijatelj je poznat – to je Ruska Federacija.

Politički analitičar, Aleksej Martinov, za rusku tv stanicu Life news objasnio kako su aktivnosti terorista u Evropi ustvari igra u rukama Vašingtona.

Prateći vesti o događajima u Parizu stiče se jedan jak utisak da pored svih teorija koje postoje o tome ko stoji iza napada na redakciju provocirajućih novina Šarli Edbo, jedna ubedljivo prednjači: zvanična priča ne štima. Ubistvo obojice osumnjičenih sprečilo je šire narodne mase da saznaju istinu.

После две и по године владавине данашње коалиције јасно је да је питање државне политике према српском народу изван граница Србије стављено по страни и плански занемарено. Нова година најављена нам је као политички важна и економски кључна. Нема међутим оних тако познатих препрека и условљавања… Представници САД и ЕУ, хегемона савременог Балкана, као да […]