Podešavanja / Settings

I ostala zakonska rešenja idu protiv širokih slojeva stanovništva, suprotno makroekonomskoj logici izlazska iz recesije, poput opstanka visokih kamatnih stopa Narodne banke, i kamatnih stopa u celini bankarskog sektora (dakle i poslovnih banaka, ili zapravo stranih banaka na teritoriji Srbije).

Oba dokumenta govore o sklonosti Evrope da podržava nezavisnost delova višenacionalnih zemalja. Još uvek niko nije ukinuo važnost Deklaracije i kriterijuma za priznavanje novih država na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza.

U periodu ranog i razvijenog feudalizma srpska i makedonska kultura vrlo se često ukrštaju, kao što se Srbi i Makedonci teritorijalno dopunjuju. Bavljenje muzikom kao profesijom pominje se u crkvenim zakonicima od kojih su po podacima najdragoceniji „Nomokanon“ u prevodu sv. Save („Ilovačka krmčija“) iz XIII veka i „Sintagmat“ Matije Vlastara (XIV vek).

Vladika Njegoš je podržavao Vukovu upotrebu i narodnog jezika, ali ne na taj način, kao mjere i izvora književnog jezika, a Vukovu reformu pisma i pravopis nikada nije priznavao. Njegošev jezik i pravopis su potpuno drugačiji od Vukovog.

Starica Evropa je odavno izgubila samostalnost, prestala je da se orijentiše u normama međunarodnog prava, zaboravlja šta je juče pričala i šta je danas u njenim interesima. A terminologija joj je potpuno zamršena.

Prvo dvoimenovanje srpskog jezika, u skladu sa Bečkim književnim dogovorom, je sproveo Daničić Đura (Popović, Đorđe – rođen u Novom Sadu, 1825. umro u Zagrebu 1882.godine ; Daničić je svoje prezime promijenio prvo u Jugović, a zatim u Daničić, a ime u Đura.), u svom najznačajnijem djelu: ,,Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika“.

Prvi faktor, je unikatni trgovinski povlašćeni sporazum koji samo Srbija ima u ekonomskim odnosima sa Rusijom (i koji će se izgubiti ukoliko se uđe u EU), a drugi je pitanje suvereniteta zemlje, odnosno Kosova i Metohije, koji se dodatno ugrožava svakim daljnjim stepenikom ispunjavanja brojnih uslova pridruživanja ka Uniji, a na kraju će se tražiti i sami čin priznavanja.

Sabornost i pravoslavlje vodeći krugovi Zapada doživljavaju kao fundament bez koga ne može postojati ni Rusija ni Srbija.

Naime, Vukov zadatak je bio “očistiti“ srpski “prirodni jezik“ od pravoslavnih crkvenoslovenskih “nanosa“ i vratiti u vanpravoslavno, predhrišćansko jugoslovensko okrilje. Ukloniti karakteristična srpskoslovenska i crkvenoslovenska slova, i svesti srpsku ćirilicu na isti broj slova sa hrvatskom latinicom.

Sabornost, za razliku od demokratije, nije vezana sa pitanjem svojine, to je jedinstvo kolektiva i individue

Da bi se nastavio kontinuitet Srbije ka programiranom bankrotu i uništenju ostataka ekonomije pod starom-novom Vučićevom vladom strani faktor je nametnuo i u personalnom smislu, ekonomiste koji treba da nastave ovaj pogubni koncept (Krstić, Kori Udovički, Vujović, Mali).

Sindikati u Kragujevcu spremaju se za proteste ukoliko izmene Zakona o radu uđu u skupštinsku proceduru, a preskakanje javne rasprave o radničkim pravima ocenjuju kao kršenje demokratske procedure i svojevrstan presedan koji do sada nije zabeležen u Evropi, pa ni u Srbiji.

Dobro, da li onda samo pravoslavni imaju „monopol“ nad hrišćanstvom, ili će se samo pravoslavni spasiti? Da ovde nije reč o jednom ograničenom, uskogrudom, diskriminatorskom, egocentričnom i isključivom gledištu?

U novu godinu u Pčinjskom okrugu bez posla je ušlo više od 31.000 ljudi, a zabrinjavajući je podatak da je na listi nezaposlenih u pčinjskom regionu skoro 1.500 ljudi sa fakultetskom diplomom.

Charta Oecumenica između ostalog sadrži, sve odluke kojima su se „pravoslavni predstavnici“ tokom vremena udaljili i odbacili učenja svetih Otaca i pravu veru i lukavo potpisali otpadništvo (apostasiju) u naše ime, u ime pravovernog naroda Crkve Pravoslavne!

Enigma zvana zakon o radu već mesecima ne prestaje da muči Srbiju. Država iza zatvorenih vrata vodi duge pregovore sa predstavnicima radnika i privatnog biznisa, a u javnosti se svakodnevno provlače suprotstavljene priče o novim uslovima za zapošljavanje i rad.