Podešavanja / Settings

„Ja sam najnesretniji čovjek. Ja sam nehotično uništio moju zemlju. Nekad velika industrijska zemlja je sada kontrolisana kreditima.

U poslednjoj akciji policija na Kosovu je uhapsila 15 osoba osumnjičenih za krivična dela protiv bezbednosti, a među uhapšenima su i političar Fuad Ramići, predsednik partije Islamski pokret jedinstva, ali i imam Velike džamije u Prištini Šefćet Krasnići, koji je nemalo pre toga bio saslušan u policiji.

Dalibor Jevtić, ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi misli, na osnovu onoga što se promoviše kao ideja islamske države od strane radikalnih islamista, da je pojava radikalnog islamizma opasnost za sve one koje takvu ideju ne podržavaju, a posebno za građane drugih veroispovesti.

Svet je zanemeo. Prizor kada Lavdrim Muhadžeri, 25-godišnji sunitski džihadista iz Kačanika na Kosovu i Metohiji, krvnički odseca glavu 19-godišnjaku, „uhvaćenom špijunu“, i svojim koljačkim pohodom u Siriji hvali se na društvenim mrežama, sledila je krv u žilama.

Tokom dugotrajne molitve Franja je stekao uverenje da je Gospod prihvatio njegova moljenja, te da će će dobiti i jedno i drugo što traži, u granicama u kojima je to moguće za stvorenje Božije.

Mistici svuda vide tajne, pa i najprostije jevanđelske povesti pretvaraju u alegorije uzvišenih ideja, kakve sami konstruišu. Slovo za njih nije ništa i bukvalni smisao za njih nije istinski smisao, zato što je jednostavam, a oni bi hteli da mudruju.

Dani kada se i u Republici Makedoniji slavila pobeda partizana i oslobodilačka borba od fašizma, odavno su postali prošlost. Sada su došle nove generacije, na scenu je stupila nova ideologija, smrtnosni amalgam totalitarizma, nacionalizma, rasizma i populizma, koji slobodoumni ljudi i intelektualci bez straha jednostavno nazivaju njegovim pravim imenom – fašizam.

Fašizam je i te kako prisutan u najranjivijoj bivšoj jugoslovenskoj republici – Bosni i Hercegovini. Mladi su u prvom planu, naravno, pa je tako fašistička koreografija prisutna svuda, od fudbalskih utakmica do obrazovanja, razume se, kroz istorijski revizionizam.

Pitanje koje u Hrvatskoj, od njenog osamostaljenja do danas, nije izgubilo na aktuelnosti jeste koliko se antifašizma može podneti, a da se ne ugroze temelji na kojima je država stvarana. Prvi hrvatski predsednik Franjo Tuđman zidao je isključivo od materijala preostalog iz vremena Pavelićeve endehazije.

Slom socijalizma u Istočnoj Evropi nije samo doveo do odbacivanja komunističke prošlosti nego i traganja za „novim“ vrednosnim identitetom. Istraživanje Centra za Jugoistočnu Evropu iz Minhena iz 2009. godine pokazalo je da fašizam na Balkanu doživljava pravu renesansu, a da prednjače Srbija i Hrvatska, koje imaju najveći broj pripadnika fašističkih i neonacističkih pokreta od svih zemalja regije.

Reporteri „Novosti“ putevima stradanja i slave srpske vojske (4): Stari Grk Toma Dimo (106), iz Fira u Albaniji, još pamti stradanje i ponos srpskih ratnika.

– S jedne strane slegla se srpska vojska, u bližoj i daljoj okolini valonske baze. Traže hleba i čekaju obećano ukrcavanje. U čekanju tone u sve dublji očaj. Italijani, Francuzi, Englezi… Ne donose hranu. Smeju im se. Umiru vojnici. Padaju kao lese. Mladost umire.

Srbija koja, između ostalog ima ponajlepše žene u Evropi, sve više postaje „obećana“ destinacija za provod, poslovnih centara u okruženju, čak i van našeg kontinenta.

U Jadru su vek posle Cerske bitke žive priče iz vremena stradanja i slave. U lozničkom kraju neprijatelj nije imao milosti ni prema civilnom stanovništvu, mnogi su ubijeni tako svirepo da je teško i zamisliti, a kada ih je srpska vojska prisilila na beg preko Drine vodili su sa sobom svakoga na koga su naišli kako bi im poslužio kao ljudski štit.

Na padinama Cera, u avgustu 1914, odvijala se krvava bitka između austrougarskih i srpskih snaga koje su grčevito branile otadžbinu od nadmoćnijeg neprijatelja. U noći između 15. i 16. avgusta zemlja se tresla, a planina sijala od neprekidnih eksplozija granata ispaljenih sa obe strane. Goreli su i nebo i zemlja, a u odsudnoj borbi srpski se vojnici bore doslovno za svaku stopu pokušavajući da zaustave obesnog agresora.

Ni prvi pucnji na Adi Kurjačici prilikom prelaska Austrogara preko Drine 12. avgusta 1914. nisu mogli nagovestiti da će maleni, osmogodišnji Momčilo Gavrić iz zaseoka Podgučevo, u lozničkom selu Trbušnica, postati najmlađi vojnik upravo počelog Velikog rata. Da je neprijatelj bio drugačiji, ne bi osmogodišnjak obukao uniformu ni tada, ali vojnici u plavim uniformama prešli su u Srbiju u paklenom pohodu spremni da ubiju sve što im se nađe na putu, i starce i žene i decu.