ВЕСНА ЧИПЧИЋ: Без адио за „Врућ ветар“

0

За ТВ серију „Врућ ветар“ као да не важи песма са њене одјавне шпице „А сад адио, и ко зна где, и ко зна кад“. Јер, и 37 година од првог емитовања она је, кроз многобројне репризе, у самом шпицу гледаности. Весни Чипчић ова серија била је јак ветар у леђа на почетку њене сјајне глумачке […]

Уз песму, Последња молитва, желимо вам пријатну ноћ (ВИДЕО)

0

Последња молитва (Поп-рок песма; стихови, музика, свирају и певају: група Цепени ћунци) Лежим у блату, преполовљен Врисак ми одзвања кроз ноћ Последња молитва, сад знам Не чујеш ме! Покушавам да додирнем Ледену руку што гуши ме Ветар и маглу на лицу свом Не видиш ме! Сад си срећан Сад знаш Да ја стојим ту Заувек […]

Уз прелепу романсу, Ја нисам коцкар, желимо вам пријатну ноћ (ВИДЕО)

1

Ја нисам коцкар(Поп-рок песма; пева: Владо Калембер; свирају: група Сребрна крила) Ја нисам просјак ал’ љубав молим ни занесењак својих поема због једне жене коју ја волим живим тај живот попут боема Ја нисам коцкар али губим и нисам сретан кад се смијем због једне жене коју љубим та горка вина пијем Љубави моја све […]

Уз стару народну романсу, Елено, ќерко Елено, желимо вам пријатну ноћ

0

Елено, ќерко Елено(Народна изворна песма; пева: Aмира Медуњанин) Елено, ќерко Елено Ти една на мајка Што стоиш ќерко, што мислиш Што книга пишуваш? На кого ќерко на кого Книга ќе испраќаш? Испраќам мајко, испраќам До градот Едрене Едрене, мајко, Едрене На батко Илија Да купи мајко, да купи За мене капела Капела мајко, капела од […]

Уз нежну народну романсу, Рашири руке мајко стара, желимо вам пријатну ноћ

0

Рашири руке мајко стара(Српска народна музика; текст, музика и пева: Будимир Буца Јовановић; свира: оркестар Павла Станојевића) Иза седам гора и мора ја сам ти сама, мајко, знај и стално чезнем и мислим кад ћу да дођем у родни крај Реф. Рашири руке, о, мајко стара ја ћу ти доћи кад дође мај кад наша […]

„Пишем и тресем се“: Потресна исповест гледаоца „Зоне Замфирове 2“

5

Драги дневниче, пишем ти и тресем се. Пробудио сам се у 3 и 37 после поноћи и узвикивао: „Леле, леле, леле“. Нисам сигуран шта ми се догађа, зато ти ово пишем. Гледао сам Зону Замфирову други део! Да ли си знао да Зоне на тренутке прича јужњачким акцентом, а онда се одједном прешалта на београдски. […]

Из „Књиге о Дражи“: Савезници и грађански рат

6

Између два дела народне револуције Већ од почетка 1943. године сви разумни Југословени били су забринути чињеницом да наша велика народна ослободилачка борба против окупатора иде све више ка опасној странпутици. […] Нестајало је све више народноослободилачког рата, а растао је у огромним размерама грађански рат. Борба се развијала и подела вршила на унутрашњим социјалним […]

ПОЧИЊЕ СНИМАЊЕ „НЕМАЊИЋА“: Војин Ћетковић глуми Стефана Првовенчаног

3

Крајем марта почиње снимање дуго очекиване серије о династији Немањића „Крунисање Стефана Првовенчаног: Прва немањићка краљевина“ – сазнају „Новости“ ексклузивно од редитеља Марка Маринковића. Војин Ћетковић играће Стефана Првовенчаног, Стефановог брата Вукана Немањића тумачиће Небојша Глоговац, њихову полусестру Нада Шаргин, Светог Саву Драган Мићановић, док ће се у осталим улогама наћи Ивана Михић, Слобода Мићаловић, […]

Вечерас: Слободан Антонић у Удружењу књижевника Србије

0

На промоцији књиге  Демонтажа културе Слободана Антонића ће говорити: Слађана Илић; Маринко М. Вучинић; представник издавача; аутор. Удружење књижевника Србије, Француска 7, среда, 1. фебруар у 19 часова! Овом промоцијом Catena mundi започиње вишемесечни циклус дискусионих трибина у Удружењу књижевника Србије, кључном слободарском месту за време комунистичке диктатуре, које ће се одржавати сваке среде у 19 […]

ВАЦЛАВ ФЛИПКА – Календар словенских личних имена

0

Вацлав Флипка је саставио и објавио Календар словенских личних имена 1852. године у Прагу. Дакле, тачно четири године после Првог свесловенског конгреса одржаног у истом граду, који је окупио представнике словенских народа који су тада живели под аустроугарском влашћу, чиме се овај подухват може повезати са тадашњим словенским настојањима да се и културно и народно […]

Уз нежну романсу, Москва, желимо вам пријатну ноћ

0

Москва(Поп-рок песма; пева: Aлександра Радовић) Могу без тебе али нећу сузе ми у колони крећу годинама се опраштамо љубави ми не попуштамо среће смо се одвикли ко нам је крив Ко ветар ме је тај Бол теби носи па завеје ме ко снег у Москви и држи ме нада да једно од нас ће преболети […]

СЛАВНИ РУСКИ ДИРИГЕНТ ГЕРГИЈЕВ: Свирао бих да одбраним српске светиње на Косову

1

Чувени руски диригент, који је 31.јануара, у уторак увече, са Симфонијским оркестром Маријинског театра наступио у Сава центру у Београду, познат је по томе што као уметник прати све важне друштвене и политичке догађаје у Русији и свету.  Светска јавност била је прошлог маја потресена снимцима концерта који је Гергијев, заједно с оркестром Маријинског театра, чији је уметнички директор, извео међу рушевинама древне […]

Из „Књиге о Дражи“: Ситуација у пролеће 1944.

1

Напустио сам југословенску територију последњег дана маја 1944. године. Тада је стање било овако: Акција Немаца, недићеваца и љотићеваца против ђенерала Михаиловића Током месеца марта [1944] Немци су вршили гоњење одреда ђенерала Михаиловића на простору између градова Београда, Смедерева, Крагујевца и Чачка. Погинуло је или похватано око триста четника у заштитничким борбама, док су се […]

ДИГИТАЛНИ СВЕТ: Лоши изговори за некоришћење ћирилице на интернету

14

Најчешћи митови су да је употреба нашег националног писма одраз национализма, да је лакше писати „ошишаном” латиницом, да не можемо са ћирилицом у Европу, да не ради у мејловима… Коришћење ћириличког писма у комуникацији на интернету није одраз национализма, већ поштовања свог језика, онако како сви народи широм света цене свој идентитет, закључили су учесници […]

МУЗИЧКИ ДОГАЂАЈ ГОДИНЕ: Славни руски диригент у Београду!

0

Изузетно нам је задовољство да Вас обавестимо да САВА ЦЕНТАР и Руски дом припремају импресиван уметнички догађај, догађај године, гостовање светски познатог руског диригента Валерија Гергијева са чувеним Оркестром Маријинског театра, једним од најстаријих оркестара у Русији, 31. јануара 2017. године у Великој дворани Сава Центра. Валериј Абисалович Гергијев – прави је представник петербуршке диригентске […]

ПРИМИТИВИЗАМ МИЛОГОРСКОГ ПИГМЕЈА: Спрдао се с православљем и поручио Кустурици…

41

Бору Стјепановића, глумца, редитеља, аутора више стотина филмских, телевизијских и позоришних креација, творца чувене „Аудиције“ и бившег декана и професора на Академији сценских уметности у Сарајеву, екипа Клиx.ба пронашла је у Мостару, где припрема нову представу. Са псом у наручују и много снажних речи на уму, Боро се у разговору за овај босанскохерцеговачки портал присетио […]