Podešavanja / Settings

Drvoseče na vrhu šumadijskog brda Glavice otkrile gigantske kamene figure nepoznatog porekla. Legende kažu da su nekad na svakom od ovih bregova bila sela.

Nemiran duh nije dopustio Kosti da svoj vek proživi kao većina sunarodnika i savremenika. Proveo je život ispunjen avanturama, dalekim i nedokučivim.

Bela lađa donela je u beli grad dvojicu pruskih oficira da tu zauvek i ostanu. Priče o njima i danas su svojina narodnog pamćenja, istorija je bila manje darežljiva…

Oni su u popodnevnim satima iz snežnog nanosa izvukli šest vozila u kojima je bilo 15 osoba.

Prvi Kinez koji je doputovao u Srbiju zvao se Čo Čeng Po. Na Balkan je stigao davne ’28. godine, a s obzirom na to da je u ono vreme bio jedini Kinez u srpskoj prestonici, na svakom koraku privlačio je pažnju.

Božić i Nova godina su idealna prilika za Srbe koji žive u Norveškoj da se okupe i proslave u skladu sa svojim običajima.

Srbi su se u ruskom građanskom ratu koji je počeo 1917. godine fanatično tukli na obe strane. Odbijali zakletvu srpskom kralju, ali ne i austrougarskom caru. Tito: Najviše sam voleo misije na srpskom i ruskom frontu

Koliko je u Srbiji teško pronaći nekog ko je voljan da radi na farmi, uverio se Novica Ivanović iz Beča, koji je pre godinu dana počeo da se bavi kozarstvom u belopalanačkom selu Kremenica. Kaže, imao je i sreće, jer je pored iskusnog čobanina na farmu doveo i 19-godišnjeg Stefana Ilića, koga poznaje iz svog rodnog Smedereva.

Armijski general i nosilac tri Karađorđeve zvezde Đorđe P. Ivković rođen je 4. maja 1894. godine u Vranju, gde je učio osnovnu školu i gimnaziju. Ostavši bez oca još u ranom detinjstvu, stupio je 1911. godine u Vojnu akademiju u Beogradu, ali je bio i diplomirani pravnik Beogradskog univerziteta. U srpsko-turski rat 1912. godine ušao je kao pitomac 44. klase.

„Srbi jesu mali narod, ali većeg između Beča i Carigrada nemamo“ – govorio je Nikola Pašić, jedan od najvećih srpskih državnika i predsednik vlade u najburnijim i najsudbonosnijim danima kroz koje je Srbija prošla uoči, za vreme i posle Velikog rata.

Onako kako je naš kralj Uroš Prvi Hrapavi dočekao svoju „frušku“ nevestu svaka bi žena u bilo kom vremenu, pa i današnjem, poželela. Pred vama je priča koja će, kada bude ekranizovana, osvojiti svet.

Svi oni koji su rasli tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, sa posebnom setom se sećaju svog detinjstva

Umesto u bolnicu, pukovnik Milivoje Stojanović stao je na čelo svog puka i uz poklič „Napred, na neprijatelja!” pao u prvim borbenim redovima. Njemu je Binički posvetio „Marš na Drinu”, a Miloje Popović i Milosav Jelić stihove.

Kada je izbio rat u Bosni, 1992. godine Tatjana Blanuša imala je svega šest godina. Bila je mala da razume zašto ona i njena porodica moraju da napuste rodni Bihać i izbegnu u Srbiju. Ni tamo, međutim, nisu mogli da nađu obećani mir. Razlog je, razume se, bilo to što je Tatjana iz mešovitog braka, od majke Hrvatice i oca Srbina.

Ipak, jedna freska u manastiru Visoki Dečani možda krije jednu drugačiju verziju istorije – da li je moguće da je Dušan Silni imao još jedno dete?

Mapa najčešćih prezimena u evropskim zemljama novi je hit na Internetu. Sastavio je američki portal „Redit“, koji je istražio koja su porodična imena najzastupljenija u zemljama na Starom kontinentu.