Podešavanja / Settings

Draža Mihailović, sa još devet osuđenika streljan je u 1.30 sati posle ponoći 17. jula 1946. godine, u bagremovoj šumi, na 150 do 200 metara od “Belog dvora”, u blizini današnje ortopedske bolnice “Banjica”

Generacije jagodinskih pivopija, usled velikih količina ispijenog piva, gledale su u omot flaše, odnosno u lik na istoj. Šta sve taj lik nije prošao: lomili su ga, bacali, cepali, slali u inostranstvo, poklanjali i čuvali, vređali i psovali. Ukratko, golgota.

Australijanka Anita Lazić u sedmoj deceniji upoznala polusestru Mariju. Tek na samrti, Dragiša Lazić otkrio svoju tajnu iz Srbije.

Ne samo da smo kao narod bili razapeti, istovremeno živeli i u Srbiji i u Crnoj Gori, i u Turskoj, i u Habzburškoj državi, i u Mletačkoj republici, već smo i u samoj Srbiji stalno bili razjedinjeni i međusobno se neštedimice, zverski, sukobljavali.

Vojnik Milenko Vidaković ju je spasio kao bebu koja je imala 11 meseci iz zapaljene kuće u okolini Zvornika. – Ružno je to kad vidiš sebe, svoje ime, svoje prezime, na spomeniku nestalih – rekla je Mila Janković koja je tek kada je odrasla u Beogradu, otkrila da je zapravo Senida Bećirović.

Kako je carski potporučnik Albreht Šindler, frajher (baron) fon Klajstenburg, pred početak Velikog rata postao Ljubo Babić i šta je sve proživeo sledeći svoje zanose…

STARA narodna mudrost kaže kako je spoznaja vlastite prošlosti istovremeno i saznanje o sebi, ko si i šta si. Možda, zato, nije zgoreg malčice podsetiti na neke detalje iz naše, ali i evropske, prošlosti od pre stotinak godina. I to u danu kada se na referendumu u Grčkoj, opet možda, odlučuje o sudbini Evropske unije. Da podsetimo kako je nastajala ideja o federalnoj ideji i kakva je bila uloga i doprinos toj ideji Kraljevine Jugoslavije, Beograda, a posebno kralja Aleksandra Karađorđevića lično.

U domu Vojvodića dočekala su nas sva deca: Hristina (22), Jovana (20), Stefan (19), Danilo (17), Anastasija (15), Marko (13), Marija (11), Marta (9), Teodora (6 i po), Jovan (5) i Maksim (3).

U srpskoj istoriji veliki je broj stranaca dao doprinos borbi Srbije za oslobođenje. Došli su među Srbe, ali su i na žalost bili prodati i izdani, pa onda i zaboravljeni od naroda koga su svim srcem branili. Nije samo u pitanju Švajcarac nemačke krvi Arčibald Rajs koji je poslednjih 20 godina svog života posvetio srpskom narodu, već i jedan drugi Nemac plave krvi koji se zaljubio u srpkinju, prešao u pravoslavnu veru, borio se za oslobođenje Srbije i na kraju streljan od ljudi koje je najviše voleo – baron Alberht Šindleru fon Klejstenburg.

Naše srednjovekovne vladare veličamo rečima, a o njihovim zemnim ostacima se niko ne brine. Marko Popović: Najstariji sin kralja Stefan Prvovenčanog verovatno sahranjen u Studenici kao monah Jovan.

Kišan, depresivan, tmuran dan i još petak samo najveće ljubitelje naoružanja nije sprečio da posete sajam. Privuklo je i mene da vidim kako stoji naša vojska sa naoružanjem a dodatni motiv je bio to što se sajam održava retko, svake druge godine.

Dve organizacije, jedan ideal i različiti putevi do cilja. Mladu Bosnu kao revolucionarnu, idealističku grupu omladinaca i Crnu ruku sastavljenu od oficira zaverenika, spajali su želja za slobodom i stvaranje Jugoslavije.

Pojedini naši političari nisu se stideli da, uprkos visokim funkcijama, rade i za druge države.

Mogla je da bije bitke samo za katedrom i na papiru, ali to joj nije bilo dovoljno. Udobnu fotelju učiteljice i prevodioca zamenila je ratnim terenima, stižući svuda gde je pomoć bila potrebna. Bila je hrabra, humana i u mnogo čemu posebna.

Kako je počela saradnja boljševika i Pavelićevih sledbenika. Jugoslovenski komunisti u ustaškom pokretu prepoznali “revolucionarni karakter” koji se bori protiv Beograda.

Stanoje Stamatović Glavaš (1763–1815) jedan je od najčuvenijih Srba prve polovine 19. veka od čije kubure i jatagana su podjednako strepeli njegovi neprijatelji, turska i austrijska carevina. Istakao se u bojevima na Deligradu i opsadi Beograda.