Pročitaj mi članakČLANAK generala Maksvela Tejlora (1901–1987), petog šefa američkog Združenog generalštaba, pojavio se u The Washington Post 14. januara 1982. godine.
Pod naslovom „Nova dimenzija odbrane“, a glavna poruka mu je bila: u slučaju rata sa Sovjetskim Savezom, glavni udar oružjem za masovno uništenje treba usmeriti na područja SSSR-a „sa pretežno ruskim etničkim stanovništvom“, a ograničiti, ako je moguće, štetu po stanovništvo u „neruskim republikama“.
Prema generalovim rečima, stanovništvo ruskih regiona koje preživi te napade postalo bi lak plen osvete „satelita“ Sovjetskog Saveza i njegovih neruskih naroda.
Tejlor je priznao da je navedene ideje preuzeo iz rada profesora Garija L. Gertnera, specijaliste za vojsku i nacionalnu bezbednost.
Gertner je bio šef Odeljenja za politiku i strategiju na Ratnom koledžu Vojske SAD, gde je prethodno služio kao direktor istraživanja u Institutu za strateške studije kao profesor strategije.
Reč je o njegovom članku „Strateška ranjivost multinacionalne države: obuzdavanje Sovjetskog Saveza“, Political Science Quarterly, tom 96, broj 2, 1. jun 1981.
Profesor Gertner je verovao da bi usvajanje doktrine masovnog udara na ruske gradove odvratilo Sovjetski Savez od nuklearnog rata. A bio je uveren da bi uništenje glavne etničke grupe multinacionalnog SSSR stvorilo pretpostavke za njegov bezbolan raspad i pomoglo zaraćenoj strani da izbegne gubitke u ljudstvu.
Upravo se to i dogodilo.
Deset godina nakon objavljivanja „Gertnerove doktrine“, SSSR/ruska država u okviru svojih istorijskih granica prestala je da postoji, a hibridni „hladni“ (Treći svetski rat) rat bio je dovoljan da se to postigne. Nisu bili potrebni nuklearni udari.
Sve gore navedeno se pojavilo u štampi tokom predsednikovanja Ronalda Regana. Nedavno sam naišao na članak u kojem se tvrdi da je Regan mrzeo SSSR iz verskih i mističnih razloga i da ga je stoga nastojao uništiti, dok pragmatični investitor u nekretnine Donald Tramp ne gaji takva osećanja prema Rusiji i stoga je otvoren za poslovnu saradnju sa njom. Što se nas tiče, nikada nismo bili upoznati ni sa kakvim, čak ni sa najmanjim tajnim detaljima američke strategije u vezi sa Rusijom, nužno se ograničavajući na javne publikacije.
Iz toga sledi da vekovna opšta strategija „ograničavanja-odvraćanja-rasparčavanja“ Rusije ostaje fundamentalno nepromenjena, ali to ne znači da intenzitet njene primene ulazi u nepovratnu kritičnu fazu itd. A Trampovi umereno-konzervativni američki kritičari (ove beleške ne pominju liberalno-radikalne antitrampiste) jedva da se dotiču izgleda pregovora u Abu Dabiju ili uloge SAD u rusko-evropskom ratu u bivšoj Ukrajinskoj SSR.
Ali ipak…
Džon Miršajmer: Da li biste želeli da se setite jednog od razloga zašto smo bili toliko željni da krenemo u rat protiv Rusije 2022. godine jer zapravo i jesmo započeli rat protiv Rusije. I ako pogledate događaje koji su doveli do tog rata, videćete da smo sa entuzijazmom ušli u rat protiv Rusa. I zapamtite, odmah nakon početka rata, u Carigradu su bili u toku pregovori o njegovom okončanju. I činilo se da su doneli napredak.
Kris Hedžis: Uništili smo taj napredak.
Džon Miršajmer: Tačno. I pitanje je, Krise, zašto smo ga uništili. Uništili smo ga jer smo mislili da možemo da pobedimo Ruse ekonomskim sankcijama.
Kris Hedžis: Ali nije uspelo.
Džon Miršajmer: Mislili smo pre rata 2022. godine da imamo ogroman ekonomski uticaj na Ruse, ali kao što ste rekli, nije uspelo.
Tramp deli svet na slabe i jake“, naveo je Kris Hedžis. Teško je polemisati sa tim.
